2. јануар 2018.2. јан 2018.
Избори у 2018. години
БЕОГРАД, 2. јануара 2018. (Бета) - У години која је почела Американци ће гласањем за Конгрес гласати и на својеврсном референдуму о председнику Доналду Трампу, Руси ће, ако је веровати анкетама, поново изабрати Владимира Путина за председника, док ће у чланицама ЕУ, што се избора тиче, година бити релативно мирна.
Протеклу годину су у Европи обележили избори у најутицајнијим земљама Уније - Немачкој, Француској и Великој Британији, као и у Аустрији и Холандији, док ће ове године парламентарни избори бити одржани у Италији, Мађарској и Словенији.
Значајни избори ће бити у Русији која 18. марта бира председника, премда се не очекују већа изненађења будући да актуелни председник Владимир Путин ужива подршку више од 70 одсто грађана, док је његовом најжешћем ривалу Алексеју Навалном, организатору неколико демонстрација, изборна комисија онемогућила да се кандидује због кривичне пресуде из 2013. за коју он тврди да је политички мотивисана.
Очекује се да Путину неће бити тешко да победи новог кандидата Комунистичке партије Павела Грудињина, ултранационалисту Владимира Жириновског и либерала Григорија Јавлинског, између осталих. Путин (65) могао би у случају победе и новог шестогодишњег мандата да постане руски лидер с најдужим стажом (2000-2024) после комунистичког диктатора Јосифа Стаљина.
Највише пажње светских медија највероватније ће привући избори за амерички Конгрес 6. новембра када ће се бирати свих 435 чланова Представничког дома, којима мандат траје две године, као и 33 од 100 сенатора, за шестогодишњи мандат.
На "мидтерм" изборима, који се тако зову јер падају на половини председничког мандата, странка која не контролише Белу кућу, обично има веће шансе. Републиканци који сада држе оба дома Конгреса, већ имају велики заостатак у анкетама, па се процењује да би демократе могле да освоје макар Представнички дом.
У Сенату, где републиканци имају танку већину од 51-49, демократама ће бити тешко да освоје додатна два сенатора, пошто републиканци од 33 бране само осам сенатора. То значи да би демократе, заједно с независним сенаторима, требало да не изгубе ниједно од 25 места које већ држе, а да освоје два републиканска.
Победа на изборима за Представнички дом демократама би дала шансу да додатно отежају председнички посао Трампу, који прошле године и поред контроле његове партије над оба дома Конгреса није успео да провуче укидање Обамакера, мада републиканци то обећавају скоро седам година. Додатна мука за Трампа могло би да буде покретање процедуре за импичмент који ће бити извеснији с демократском већином у доњем дому.
У Европи ће 2018. године бити одржани парламентарни избори у Италији, Мађарској, Словенији, Шведској, Летонији, Молдавији, Луксембургу, као и општи избори у Босни и Херцеговини.
Председника ће бирати Црна Гора, Чешка, Кипар, Финска, Ирска, Грузија, Јерменија и Азербејџан.
Италијански парламентарни избори заказани су за 4. март, а грађани ће бирати свих 630 посланика Представничког дома и 315 чланова Сената. Од претходних избора у фебруару 2013. године Италија је имала три коалиционе владе, на чијем су челу били Енрико Лета, Матео Ренци и Паоло Ђентилони, сви из Демократске партије.
Према анкетама, та странка левог центра има између 25 и 30 одсто подршке, као и популистички Покрет пет звездица, док је покрет Напред Италија некадашњег премијера Силвија Берлусконија на око 15 одсто, као и анти-имигрантска Лига за Север.
Мађарски премијер Виктор Орбан и његова конзервативна странка Фидес покушаће на изборима у априлу или мају да задрже већину у парламенту. Коалиција странке Фидес и мале Хришћанско демократске народне странке освојила је на претходним изборима 44,87 одсто гласова, али двотрећинску већину мандата, захваљујући изборном систему.
Орбану, премијеру од 2010. године и претходно од 1998. до 2002. године, често критикованом из Брисела због ауторитарних тенденција, главни противници биће крајње десна странка Јобик, која према анкетама има подршку око 17 одсто бирача, и Мађарска социјалистичка партија с око 11 одсто подршке.
Избори за парламент Словеније биће одржани најкасније до јула, а најновије анкете показују да ће се за прво место борити опозициона Словеначка демократска странка некадашњег премијера Јанеза Јанше и Социјалдемократе, чланица владајуће коалиције.
Странка модерног центра премијера Мира Церара, основана непосредно пред прошле изборе на којима је освојила највише гласова, тренутно је на трећем месту.
Председник Чешке Милош Земан имаће осам противкандидата на изборима у јануару, у борби за други петогодишњи мандат. Некадашњи комуниста, па социјалдемократа, те оснивач Странке грађанских права, као председник је наступао без длаке на језику, користио живописне речи, залагао се против пријема миграната и иритирао многе бранећи руску позицију према Украјини и критикујући санкције Запада Москви.
Главни ривали биће му бивши председник Чешке академије наука Јиржи Драхош, некадашњи чешки премијер Мирек Тополанек и бизнисмен Михал Хорачек. Први круг ће бити одржан 12. и 13. јануара, а евентуални други 26. и 27. јануара.
Црна Гора ће бирати председника почетком пролећа, а актуелни шеф државе Филип Вујановић нема право да се кандидује за нови петогодишњи мандат. На претходним изборима 2013. године Вујановић је тесно, с 51,2 одсто гласова, победио независног кандидата Миодрага Лекића за ког је гласало 48,8 одсто бирача.
Владајућа Демократска партија социјалиста Црне Горе жели да њен кандидат на председничким изборима буде лидер странке, бивши председник и премијер Мило Ђукановић. Он се о томе није експлицитно изјашњавао, али није одбацио ту могућност.
На општим изборима у Босни и Херцеговини 7. октобра грађани ће бирати сва три члана Председништва БиХ и 42 посланика доњег дома Парламентарне скупштине БиХ. Гласаће се и за скупштине и председнике оба ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ.
Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић нема право да се кандидује за трећи мандат на тој функцији, док хрватски члан Председништва Драган Човић и српски члан Младен Иванић могу да буду кандидати.
Председнику Републике Српске Милораду Додику у октобру истиче други мандат на тој функцији, па ни он нема право да учествује на изборима за председника РС. Као могући кандидати Додиковог Савеза независних социјалдемократа за ту функцију помињу се премијерка РС Жељка Цвијановић и бивши српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић.
У Латинској Америци 2018. године избори чекају Бразил, Кубу, Венецуелу, Мексико, Парагвај, Колумбију, и Костарику.
Куба ће 19. априла, гласањем у парламенту добити новог председника који ће наследити Раула Кастра. Многи очекују да ће нови председник Кубе бити први потпредседник Мигел Дијас-Канел, али се предвиђа да ће Кастро (86) и даље имати утицај у доношењу одлука.
У октобру би требало да буду одржани председнички избори у Венецуели, погођеној дубоком политичком и економском кризом. Осиромашена земља је подељена између присталица председника Николаса Мадура и либералне опозиције која је, захтевајући између осталог ванредне изборе, протестовала током целе 2017. године.
Снаге безбедности демонстрације су гушиле силом, а у нередима је погинуло најмање 120 људи, док су стотине ухапшене. Преговори владе и опозиционих лидера засад нису дали резултате, а наставак дијалога се очекује у јануару. На изборима 2013. године Мадуро је, према званичним резултатима, освојио 50,6 одсто гласова, а либерал Енрике Каприлес, који је одбио да призна резултате, 49,1 одсто.
Председнички избори у Бразилу, заказани за 7. и 28. октобар, вероватно ће бити неизвесни, пошто више потенцијалних кандидата има шансе за победу. Међу њима није актуелни шеф државе Мишел Темер, кога је крајем лета подржавало три одсто бирача, што је најнижи рејтинг неког бразилског председника од обнове демократије 1985. године. Темер је постао председник после контроверзног опозива левичарске председнице Дилме Русеф. Њен политички отац, социјалиста Лула да Силва, бразилски председник од 2003. до 2011. године, помиње се као могући кандидат на изборима.
На парламентарне изборе у Азији 2018. године ићи ће грађани Либана, Авганистана, Пакистана, Камбоџе, Бутана, Малезије.
Парламентарни избори у Либану требало би да буду одржани 6. маја, а до сада су одлагани неколико пута. Актуелни сазив изабран је још 2009. године, али је његов мандат продужаван због забринутости за безбедност услед преливања рата из суседне Сирије на тло Либана. Странке које имају највећу подршку бирача су Покрет за будућност који води премијер Саад Харири, Слободарски патриотски покрет чији је оснивач председник Либана Мишел Аун, проирански екстремистички Хезболах који води Хасан Насралах, и Покрет наде.
Међу изборима који ће ове године бити одржани у 15-ак афричких држава, издвајају се председнички избори у Египту. Очекују се и парламентарни избори у Либији, разореној грађанским ратом, али је њихово одржавање неизвесно.
Избори за председника Египта биће одржани између фебруара и маја, а очекује се да на њима учествује и победи актуелни шеф државе Абдел Фатах Ел Сиси. За председника је изабран 2014. године, годину дана пошто је предводио војни удар којим је збачен изабрани председник земље, исламиста Мохамед Морси, тадашњи вођа Муслиманског братства.
Ел Сиси је летос наговестио да ће се кандидовати за нови четворогодишњи мандат ако народ то од њега затражи. Крајем децембра је 12 милиона присталица Ел Сисија потписало апел за његову кандидатуру.
Протеклу годину су у Европи обележили избори у најутицајнијим земљама Уније - Немачкој, Француској и Великој Британији, као и у Аустрији и Холандији, док ће ове године парламентарни избори бити одржани у Италији, Мађарској и Словенији.
Значајни избори ће бити у Русији која 18. марта бира председника, премда се не очекују већа изненађења будући да актуелни председник Владимир Путин ужива подршку више од 70 одсто грађана, док је његовом најжешћем ривалу Алексеју Навалном, организатору неколико демонстрација, изборна комисија онемогућила да се кандидује због кривичне пресуде из 2013. за коју он тврди да је политички мотивисана.
Очекује се да Путину неће бити тешко да победи новог кандидата Комунистичке партије Павела Грудињина, ултранационалисту Владимира Жириновског и либерала Григорија Јавлинског, између осталих. Путин (65) могао би у случају победе и новог шестогодишњег мандата да постане руски лидер с најдужим стажом (2000-2024) после комунистичког диктатора Јосифа Стаљина.
Највише пажње светских медија највероватније ће привући избори за амерички Конгрес 6. новембра када ће се бирати свих 435 чланова Представничког дома, којима мандат траје две године, као и 33 од 100 сенатора, за шестогодишњи мандат.
На "мидтерм" изборима, који се тако зову јер падају на половини председничког мандата, странка која не контролише Белу кућу, обично има веће шансе. Републиканци који сада држе оба дома Конгреса, већ имају велики заостатак у анкетама, па се процењује да би демократе могле да освоје макар Представнички дом.
У Сенату, где републиканци имају танку већину од 51-49, демократама ће бити тешко да освоје додатна два сенатора, пошто републиканци од 33 бране само осам сенатора. То значи да би демократе, заједно с независним сенаторима, требало да не изгубе ниједно од 25 места које већ држе, а да освоје два републиканска.
Победа на изборима за Представнички дом демократама би дала шансу да додатно отежају председнички посао Трампу, који прошле године и поред контроле његове партије над оба дома Конгреса није успео да провуче укидање Обамакера, мада републиканци то обећавају скоро седам година. Додатна мука за Трампа могло би да буде покретање процедуре за импичмент који ће бити извеснији с демократском већином у доњем дому.
У Европи ће 2018. године бити одржани парламентарни избори у Италији, Мађарској, Словенији, Шведској, Летонији, Молдавији, Луксембургу, као и општи избори у Босни и Херцеговини.
Председника ће бирати Црна Гора, Чешка, Кипар, Финска, Ирска, Грузија, Јерменија и Азербејџан.
Италијански парламентарни избори заказани су за 4. март, а грађани ће бирати свих 630 посланика Представничког дома и 315 чланова Сената. Од претходних избора у фебруару 2013. године Италија је имала три коалиционе владе, на чијем су челу били Енрико Лета, Матео Ренци и Паоло Ђентилони, сви из Демократске партије.
Према анкетама, та странка левог центра има између 25 и 30 одсто подршке, као и популистички Покрет пет звездица, док је покрет Напред Италија некадашњег премијера Силвија Берлусконија на око 15 одсто, као и анти-имигрантска Лига за Север.
Мађарски премијер Виктор Орбан и његова конзервативна странка Фидес покушаће на изборима у априлу или мају да задрже већину у парламенту. Коалиција странке Фидес и мале Хришћанско демократске народне странке освојила је на претходним изборима 44,87 одсто гласова, али двотрећинску већину мандата, захваљујући изборном систему.
Орбану, премијеру од 2010. године и претходно од 1998. до 2002. године, често критикованом из Брисела због ауторитарних тенденција, главни противници биће крајње десна странка Јобик, која према анкетама има подршку око 17 одсто бирача, и Мађарска социјалистичка партија с око 11 одсто подршке.
Избори за парламент Словеније биће одржани најкасније до јула, а најновије анкете показују да ће се за прво место борити опозициона Словеначка демократска странка некадашњег премијера Јанеза Јанше и Социјалдемократе, чланица владајуће коалиције.
Странка модерног центра премијера Мира Церара, основана непосредно пред прошле изборе на којима је освојила највише гласова, тренутно је на трећем месту.
Председник Чешке Милош Земан имаће осам противкандидата на изборима у јануару, у борби за други петогодишњи мандат. Некадашњи комуниста, па социјалдемократа, те оснивач Странке грађанских права, као председник је наступао без длаке на језику, користио живописне речи, залагао се против пријема миграната и иритирао многе бранећи руску позицију према Украјини и критикујући санкције Запада Москви.
Главни ривали биће му бивши председник Чешке академије наука Јиржи Драхош, некадашњи чешки премијер Мирек Тополанек и бизнисмен Михал Хорачек. Први круг ће бити одржан 12. и 13. јануара, а евентуални други 26. и 27. јануара.
Црна Гора ће бирати председника почетком пролећа, а актуелни шеф државе Филип Вујановић нема право да се кандидује за нови петогодишњи мандат. На претходним изборима 2013. године Вујановић је тесно, с 51,2 одсто гласова, победио независног кандидата Миодрага Лекића за ког је гласало 48,8 одсто бирача.
Владајућа Демократска партија социјалиста Црне Горе жели да њен кандидат на председничким изборима буде лидер странке, бивши председник и премијер Мило Ђукановић. Он се о томе није експлицитно изјашњавао, али није одбацио ту могућност.
На општим изборима у Босни и Херцеговини 7. октобра грађани ће бирати сва три члана Председништва БиХ и 42 посланика доњег дома Парламентарне скупштине БиХ. Гласаће се и за скупштине и председнике оба ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ.
Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић нема право да се кандидује за трећи мандат на тој функцији, док хрватски члан Председништва Драган Човић и српски члан Младен Иванић могу да буду кандидати.
Председнику Републике Српске Милораду Додику у октобру истиче други мандат на тој функцији, па ни он нема право да учествује на изборима за председника РС. Као могући кандидати Додиковог Савеза независних социјалдемократа за ту функцију помињу се премијерка РС Жељка Цвијановић и бивши српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић.
У Латинској Америци 2018. године избори чекају Бразил, Кубу, Венецуелу, Мексико, Парагвај, Колумбију, и Костарику.
Куба ће 19. априла, гласањем у парламенту добити новог председника који ће наследити Раула Кастра. Многи очекују да ће нови председник Кубе бити први потпредседник Мигел Дијас-Канел, али се предвиђа да ће Кастро (86) и даље имати утицај у доношењу одлука.
У октобру би требало да буду одржани председнички избори у Венецуели, погођеној дубоком политичком и економском кризом. Осиромашена земља је подељена између присталица председника Николаса Мадура и либералне опозиције која је, захтевајући између осталог ванредне изборе, протестовала током целе 2017. године.
Снаге безбедности демонстрације су гушиле силом, а у нередима је погинуло најмање 120 људи, док су стотине ухапшене. Преговори владе и опозиционих лидера засад нису дали резултате, а наставак дијалога се очекује у јануару. На изборима 2013. године Мадуро је, према званичним резултатима, освојио 50,6 одсто гласова, а либерал Енрике Каприлес, који је одбио да призна резултате, 49,1 одсто.
Председнички избори у Бразилу, заказани за 7. и 28. октобар, вероватно ће бити неизвесни, пошто више потенцијалних кандидата има шансе за победу. Међу њима није актуелни шеф државе Мишел Темер, кога је крајем лета подржавало три одсто бирача, што је најнижи рејтинг неког бразилског председника од обнове демократије 1985. године. Темер је постао председник после контроверзног опозива левичарске председнице Дилме Русеф. Њен политички отац, социјалиста Лула да Силва, бразилски председник од 2003. до 2011. године, помиње се као могући кандидат на изборима.
На парламентарне изборе у Азији 2018. године ићи ће грађани Либана, Авганистана, Пакистана, Камбоџе, Бутана, Малезије.
Парламентарни избори у Либану требало би да буду одржани 6. маја, а до сада су одлагани неколико пута. Актуелни сазив изабран је још 2009. године, али је његов мандат продужаван због забринутости за безбедност услед преливања рата из суседне Сирије на тло Либана. Странке које имају највећу подршку бирача су Покрет за будућност који води премијер Саад Харири, Слободарски патриотски покрет чији је оснивач председник Либана Мишел Аун, проирански екстремистички Хезболах који води Хасан Насралах, и Покрет наде.
Међу изборима који ће ове године бити одржани у 15-ак афричких држава, издвајају се председнички избори у Египту. Очекују се и парламентарни избори у Либији, разореној грађанским ратом, али је њихово одржавање неизвесно.
Избори за председника Египта биће одржани између фебруара и маја, а очекује се да на њима учествује и победи актуелни шеф државе Абдел Фатах Ел Сиси. За председника је изабран 2014. године, годину дана пошто је предводио војни удар којим је збачен изабрани председник земље, исламиста Мохамед Морси, тадашњи вођа Муслиманског братства.
Ел Сиси је летос наговестио да ће се кандидовати за нови четворогодишњи мандат ако народ то од њега затражи. Крајем децембра је 12 милиона присталица Ел Сисија потписало апел за његову кандидатуру.
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
