Инфо

16. април 2019.16. апр 2019.
Лексикографија после Вука

Лексикографија после Вука

"Речници нису само књиге појмова и израза, речници су сабирни центри националне духовности, националне еманципације". Овим речима, цитиравши свог професора, проф. др Рајана Драгићевић са Филолошког факултета, отворила је вечерас изложбу "Српска лексикографија од Вука до данас" у Културном центру.

Изложба је наставак обележавања два века од првог издања "Вуковог ријечника" 1818. године, а поставка је део поставке која је први пут приказана на Међународном конгресу Слависта претходне године, красила је просторије Галерије науке и технике, а представљена је и у Тршићу. До 5. маја Шапчаниимају прилику да упознају најзначајније људе који су дали свој допринос развокју лексикографије после реформе Вука Караџића, њихове активности на том путу и изазове са којима су се суочавали. Један од најзначајнијих научних радника је и наш суграђанин Стојан Новаковић. Делимично посетиоци могу схватити и питешкоће самог Вука при прикупљању грађе за свој речник. Уколико нисте чули са "Вукове играчке", можете се са значењем упознати у галерији Културног центра.

-Моја професорка је знала да каже да су времена стварања речника, периоди узноса српског народа. То су била времена у којима је "избијала" енергија код људи који су стварали речнике, прикупљали изразе по народу. Вук је, између два издања речника прикупљао речи и изразе, прелазивши територије којима су многима данас далеке и велике, у време аутомобила, а он је, на једној нози све то радио - додала је Рајна Драгићевић.

Уз поставку која прати историју развоја наше лексикографије, у понуди посетиоцима су и основе лексикографије, као и велика мапа путовања Вука Караџића при прикупљању грађе.

-Вуков речник доноси једну врсту револуције у српској лексикографији, како по питању избора лексике, избора речи и њиховом обрадом, додатним белешкама. Колико је значајан говори податак да су сви каснији лексикографи, сви творци речника после Вука, у својим делима носе однос према њему. Он је донео чист народни језик као књижевни и то је први такав речник у нашој историји. Знамо га сви као реформатора језика, а идеја изложбе је да приближимо људима због чега је толико значајна свака промена коју је увео. Није са њим започела наша лексикографија, али је он донео велику промену, поставио темеље за сваки наредни корак у овој области - рекао је коаутор изложбе са Института за српски језик др Ненад Ивановић.

Научном садржају на уметнички начин, уз ауторе, допринели су дизајнер Небојша Васиљевић и архитекта Озарија Марковић - Лашић.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa