Кораци у правом смеру

Четврт века Слободан, Слоја, Митровић је у тренерском послу. Нажалост, већи део од две и по деценије, некада трофејни и увек популарни спорт био је у силазној путањи. Нигде то није било видљивије него у изостанку великих међународних остварења.
-Мислим да су бар две генерације боксера изгубљене услед лошег рада у Савезу. Тешко је и побројати све проблеме, но време не можемо вратити. Ипак, сада све делује много боље, од доласка Ненада Боровчанина, подигнут је рад на много виши ниво, чини ми се да је наш спорт цењенији, услови за рад су бољи и уверен сам у континуитет резултата. У Пироту, иако није близу, на Првенству за млађе категорије се окупило 200 боксера, више него раније – истиче некадашњи боксер и дугогодишњи тренер Боксерског клуба МАЧВА.
Ко чини нову генерацију нашег бокса која би могла да оствари запажене резултате?
-Поносно можемо рећи да ми у нашем граду имамо предводнике. Резултати на Европском за јуниоре су то показали. Семиз и Омер су предводници нове генерације која може донети и сениорска одличја, нова олимпијска постоља. Са њима ради одличан стручни штаб, Васиљевић Дурунга је прави избор за селектора и већ сада су видљиви успеси.
Са Семизом Аличићем радите готово деценију. Шта га издваја и чини да остварује врхунске резултате на домаћој, али и међународној сцени?
-Семиз има боксерски ген, има таленат, али зна и како да га искористи. Вредан је момак, воли, ужива у боксу и разуме значај тренинга. Посвећеност му омогућава и да живи за бокс и да не занемарује школу, што у збиру доноси успех. Свака нова медаља га инспирише да ради још више, а то је кључно.
Уз Аличића, ко још у МАЧВИ обећава у будућности?
-Раде Јоксимовић је већ сениорски репрезентативац, а долазе: Малешевић, Милошевић, Глигорић, Миле Јовановић. Мила су у финалу Првенства у Пироту јако оштетили, што су и признали касније. Наступом је заслужио злато.

Опширније у штампаном издању...