Покрет за живот и рад у демократском друштву

Када су настајали, синдикати су представљали потребу радника чији се положај од робова разликовао тек по некој, обично минорној надници и по крајње дискутабилним правима где послодавац није, попут робовласника, баш власник радника, али је власник његовог времена.

Закон тржишта огледао се у пароли „Уколико ти нећеш, има ко хоће за тај новац“, прековремени рад није постојао као категорија, радно време само формална одредница, а свака штета, био крив или не, била је на терет „сужњег којег мори глад“.

Ондашњи синдикати беху организације које су некада попримале и карактер борбених скупина, јер ни физичко насиље надређених није страно. Осмишљени су методи борбе, штрајк је заживео, демонстрације пред капијама фабрика, уобличени су снови о „три осмице“ (осам сати рада, осам сати слободног времена, осам сати сна), основни захтев најчувенијих демонстрација радника 1886. године у Чикагу (1-4. мај 1886. године).

опширније у штампаном издању