Најезда даброва у Мачви

Мештани околине Шапца жале се да им даброви уништавају дрвеће, али и њиве са кукурузом. Број даброва, који су нестали пре 100 година, а поново су насељени у нашој земљи, у Засавици пре десетак година, увећао се драстично. Проширили су се и на подручја удаљена на десетине километара.
У језерима некадашње шљункаре у Табановићу, недалеко од Шапца, настанили су се даброви. Ове животиње, познате по томе што праве бране у води чиме регулишу водостај како би себи прилагодили боравиште, за тај посао почели су да секу трупце у околним шумама.
Дрвеће користе за прављење бране, чиме регулишу ниво воде да би могли несметано да пливају и праве кућице, а кору користе као храну. Ови неуморни градитељи умеју да направе велику штету јер свако дрво има бар по један кубик, чија је цена између 35 и 50 евра, а ако им се на путу нађе топола, онда је штета око 75 евра, јер је ово дрво погодно за производњу дрвене грађе.
Дабар је из Србије нестао пре једног века, а друштво природњака из Баварске поклонило је 35 даброва који су пуштени у Засавицу. Процене су да су се ови даброви раширили дуж сливова Саве и Дрине и да их сада има више од 100 у Србији. Закон о заштити природе предвидео је казне од 500.000 до два милиона динара за оне који угрозе заштићену врсту. Дабар је, иначе, у Србији био веома бројан у првој половини 19. века, али је касније истребљен првенствено због крзна, али и меса које је било цењено на трпези богаташа и које се јело и у посне дане.