7. јун 2019.7. јун 2019.
БРАЋА РАНКОВИЋИ - ТАЈНА ВИТАЛНОСТИ
Рад, здрава исхрана и по која чашица
Чашица ракије и чаша домаћег вина на дневном нивоу, свакодневни рад, константна физичка активност уз правилну, умерену исхрану рецепт су за дуговечност којег се придржавају браћа Ранковићи. Њих четворица се налазе у деветој деценији живота, али на њиховој виталности могу да позавиде далеко млађе генерације.
Отац је, кажу, дочекао седамдесетседму, мајка је живела три године дуже, док је деда, солунац и учесник Балканских ратова, умро 1974. године у осамдесетшестој.
Најстарији од браће Ранковића, Богољуб, данас има 88 година и живи у Драгињу.
–Пошто сам био најстарији следовало ми је да останем на селу, на имању. У то време није било радне снаге у нашем домаћинству. Около је било радне снаге али није могло да се наплаћа. Почео сам да радим са својих 13 година. Око стоке и раније. На мене је пало све јер су остала браћа била млађа- прича овај времешни човек и додаје, мало у шали а мало у збиљи да су млађа браћа успела у животу јер се он жртвовао као најстарије дете.
Присећајући се прошлости Богољуб каже да су послератне године биле за њега најтеже.
-Четрдесет пета нас је “заклала”. Обавезе су биле толике да никада ниси могао да се одужиш. Тако је било до 53-е када је одузета земља, спала на десет хектара и обавезе су престале. Послератне године су биле тужне док су, можда, најбоље биле седамдесете- сведочи Богољуб.
опширније у штампаном издању
Отац је, кажу, дочекао седамдесетседму, мајка је живела три године дуже, док је деда, солунац и учесник Балканских ратова, умро 1974. године у осамдесетшестој.
Најстарији од браће Ранковића, Богољуб, данас има 88 година и живи у Драгињу.
–Пошто сам био најстарији следовало ми је да останем на селу, на имању. У то време није било радне снаге у нашем домаћинству. Около је било радне снаге али није могло да се наплаћа. Почео сам да радим са својих 13 година. Око стоке и раније. На мене је пало све јер су остала браћа била млађа- прича овај времешни човек и додаје, мало у шали а мало у збиљи да су млађа браћа успела у животу јер се он жртвовао као најстарије дете.
Присећајући се прошлости Богољуб каже да су послератне године биле за њега најтеже.
-Четрдесет пета нас је “заклала”. Обавезе су биле толике да никада ниси могао да се одужиш. Тако је било до 53-е када је одузета земља, спала на десет хектара и обавезе су престале. Послератне године су биле тужне док су, можда, најбоље биле седамдесете- сведочи Богољуб.
опширније у штампаном издању
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
