Равницу афирмисао бојама

Уз своје име додао име велике српске равнице, што је још један знак његовог препознавања у свету и код нас али и својеврсна афирмација родног краја. Увек је говорио како његов живот добија јарке боје кад се нађе у друштву, било где међу Мачванима. Поносио се што је рођен на селу и истицао како га је оно формирало и оплеменило му душу

Кад је први пут угледао светлост дана, а сам је говорио да је то било било на увратинама Велике очеве њиве у атару Белотића (Накућиште), стрина Цуја му је зарђалим српом пререзала пупчану врпцу. Први значајнији циклус његових слика настао је у очевој колеби, на имању Станковића у истом делу села.

Враћајући ову причу у данашњу свакодневницу, примећујемо да знатижељни посетиоци поште у Богатићу, заљубљеници у сликарство, често застају крај фреске “Српске поште на крају другог миленијума”, Милића од Мачве у пошти мачванске престонице.

Опширније у штампаном издању...