Остао сам свој

Ни изблиза не знамо колико смо разговора обавили за ових четврт века од када смо у послу за који кажу да је „хлеб са седам кора“. Но, не само да добро памтимо неке од саговорника, него и дијалоге попут:
- Мислите ли да постоји здрава и болесна религиозност?
- Не. Религиозност је увек здрава. Постоје здрави и болесни људи.
Овај дијалог својевремено је вођен у емисији „Са Богом и Хипократом“ на радију „Глас Цркве“, са др Стеваном Станковићем, неуропсихијатром.

Причу о шабачком зету, који је одавно Шапчанин, започињемо у Бечу, где су се срели и заволели Србин из Баната, Стевин деда Ваја и Јеврејка из Чешке, Паулина. Она је прешла у православну веру, венчали су се и добили два сина, Петра и Павла. Када се Први рат завршио, вратили су се у Југославију, у Кикинду, одакле је деда Ваја био родом, а одатле у Београд, где су синови завршили факултете. Петар (отац) је завршио медицину, не слутећи да ће четири генерације његових потомака наставити истим путем. Када је дипломирао, по наредби Министарства здравља, започео је службу у Далматинској загори, где је упознао Маргиту, која је била учитељица у суседном селу. Венчали су се и добили два сина, Павла и Стевана.
Др Стева рођен је 1939 године, у Мрчајевцима, где је његов отац Петар једно време био сеоски лекар.

Причу у целости можете прочитати у штампаном издању.