Инфо

18. новембар 2021.18. нов 2021.
Соња поповић,  директорка ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви, Фото: "Глас Подриња"

Соња поповић, директорка ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви, Фото: "Глас Подриња"

ПОКРЕНИ СЕ... (14)

Имамо право на једнакост

Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
-Сви имамо право да будемо шта хоћемо, да се бавимо било којом професијом коју одаберемо у складу са нашим склоностима и интересовањима. Можемо бити једнако добри на свим пољима, све зависи од нашег труда и склопа личности. Имамо право на једнакост, без обзира на пол- истиче прва жена директорка у историји коцељевачке основне школе, Соња Поповић.

Породичне вредности
Рођена је у породици просветних радника и током одрастања одлучује да крене професионалним путем својих родитеља. Након дугогодишњег радног искуства које је почело у коцељевачком вртићу, а наставило се у како наводи скоро свим издвојеним одељењима ОШ “Мића Станојловић”, последњих година је на месту директора ове образовне установе, на позицији са које је њен отац отишао у пензију.
Посвећеност, рад и знање су је водили у сваком тренутку, али је њихов темељ било васпитање које је добила од родитеља и које се трудила, како наводи, да усади и у своју децу.
-Брат и ја смо васпитавани у породици у којој су се неговале праве вредности и посебно сам поносна што сам своју децу успела да васпитам на исти начин. Током одрастања никада нисам осетила никакав вид полне дискриминације, ни у породици, ни током образовања, а ни касније на послу- каже директорка Соња Поповић и истиче податак да је на челу колектива којег у овом тренутку сачињава више од 80 одсто жена.

У послу нема разлике међу половима
Просвета је место у којем одавно доминирају жене, а Поповићева тврди да се однос према послу не може гледати кроз пол него кроз начин на који појединац поверену му дужност обавља.
-Разлике међу нама су у васпитању, приступу и отворености ка другима, поштовању, уважавању, одговорности. Кад су људи вредни, образовани и одговорни, онда је свеједно да ли су мушкарци или жене, и супротно, када су неодговорни и не схватају озбиљност свог посла онда су тежи за сарадњу без обзира на пол.

Организација и увремењеност
Функција директорке дошла је у правој животној доби. У тренутку када су јој деца била већ при крају школовања, на путу да постану самостални људи. Да је било другачије, каже да ову одговорност не би прихватила, јер и поред добрих организационих вештина не би имала времена да се у потпуности посвети и породици и послу.

-Наша школа има 13 издвојених одељења. Матична школа у Коцељеви, још четири осмогодишње и осам четворогодишњих. Територијално покривамо површину од 257 километара квадратних. Замислите колики је посао само организовати наставни процес у свим школама у сваком тренутку, обићи све објекте, испоштовати људе. Обезбедити огрев, поправити дотрајало и набавити оно што недостаје.

Велики је то посао који је додатно искомпликован пандемијом Корона вируса и преласком наставе на онлајн модел- објашњава Поповићева и подвлачи вредност информације у данашњем образовном сисетму:
-Циљ ми је био да се повежемо новим технологијама. Имамо вибер групе и преко њих обезбеђујемо да свака информација до свих запослених и представника родитеља дође у право време.

Жене у руралним срединама у незавиднијем положају
Као што смо већ навели Соња Поповић је током свој каријере у образовању радила у свим издвојеним одељењима коцељевачке основне школе. Била је учитељица генерацијама младих. Дешавало се да њене бивше ученице, сада мајке основаца, врате у клупе, на родитељске састанке. Са тих сусрета остао јој је утисак да жене у руралнијим крајевима општине више трпе, као да удајом завршавају неки део живота где су саме себи битне.
-Заборављају на себе. Болело ме је када им на лицу види трагове рада у пољу, сунца, ветра и непостојања воље за себе. Негде се забораве и живе само кроз породицу, јер су тако васпитане. Мислим да на том пољу треба још доста да се ради, јер сви заслужујемо да будемо уважени и поштовани као личности- истиче Соња Поповић.

Родносензитивни језик: питње форме и суштине
По питању родносензитивног језика Соња Поповић је става да се на њему више инсистира форме ради, него што је реч о некој суштинској промени. Каже да је већини жена на функицијама уколико верују у себе своје квалификације, искуство и знање небитно да ли ће им неко професију назвати у мушком или женском роду. Са друге стране, уколико се на женским еквивалентима занимања инсистира да би подигле ниво свести међу нама да је неко занимање подједнако мушко или женско, онда је то потенцирање потпуно оправдано.

-Читајући женске називе занимања нисам могла да не приметим да су чистачица, или спремачица и друга занимања која захтевају нижи степен образовања некако подразумевајуће у женском роду. Потом, постоје она занимања која одавно постоје у женском роду: наставница, професорка, директорка... а постоје и она која у женском роду рогобатно звуче: психолошкиња, педагошкиња... Ја лично немам проблем када ме неко ослови са “директоре”, не осећам се ни мање женом, ни мање вредном. Мислим да је инсистирање на родносензитивном језику само питање форме, јер ништа не значи тај назив, ако не постоји исти статус и третман на тим позицијама- каже Поповићка.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa