Инфо

30. децембар 2021.30. дец 2021.
Пресудна је снага, а не пол
ПОКРЕНИ СЕ... (19/20)

Пресудна је снага, а не пол

Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
На крају 2021. године налазимо се на крају пута којим смо ишли серијом текстова са успешним женама овог краја. Из броја у број, разговарајући са оствареним женама, различитог звања и степена образовања дошли смо до јединственог закључка: да је за успех пресудна снага личности, а на пол, а да је на другом месту подршка блиских људи. Уколико се ово двоје споје, ниједна циљ није далек.

За мишљење на тему о родној равноправности питали смо и представнике млађе генерације, али смо учили и из искуства жене која са својих 97 година сведочи цео један век. У финалу ћемо се подсетити најважнјег изреченог у протеклих неколико месеци.

Александар Прица, члан Савета за родну равноправност Канцеларије заштитника грађана Републике Србије

Нико не спори да је у нашој “традиционално патријархалној” средини прича око родне равноправности имала спори ток. Како би се ствари убрзале, начињене су квоте обавезног учешћа жена у друштвено политичком животу. Међутим, често су им признаване титуле, али не и реална моћ. На ову тему Прица има оптимистичан став, односно, тврди да је на основу досадашњег искуства моћ жена углавном зависила од саме личности особе.

Александар Прица


-Тамо где су жене у мањини, њихов глас се не чује довољно, због тога су едукације жена на јавним функцијама од изузетног значаја. Оне им помажу да схвате шта све могу да промене, а не само да буду фигуре за испуњавање квота- истакао је Александар Прица.


Драгана Милосављевић, члан Савета за родну равноправност града Шапца:

-Родна равноправност подразумева једнаку заступљеност, моћ, утицај, расподелу одговорности, једнаке могућности за економску независност жена и мушкараца и представља кључни предуслов развоја савременог друштва. Међутим, услед присутне родне неједнакости у свакодневном животу, потребно је не само правно регулисање једнаких могућности, него и промена приступа у пракси, која ће омогућити да жене и мушкарци имају једнаку корист од развоја локалне заједнице- рекла је Милосављевић за “Глас Подриња.

Драгана Милосављевић, Фото: "Глас Подриња"


Наташа Марковић и Александра Јовић, компанија “Галеб “:

Жене на руководећим местима у приватном сектору у Србији нису изузетак, већ привилегија. Успех није родна, већ категорија личности. Уколико сте довољно посвећене, фокусиране и организоване, не постоје границе. Наведено би у најкраћем биле поруке сестара Наташе (Веселиновић) Марковић и Александре (Веселиновић) Јовић, сувласнице, односно генералне директорке и чланице борда директора шабачке фирме “Галеб”, српског лидера у производњи фискалних уређаја, ГПС система, сигнално-сигурносних система за железницу, прераде метала и производњи металне амбалаже.

Александра Јовић и Наташа Марковић, Фото: "Глас Подриња"


Млади о родној равноправности:

- Са доласком Короне, удаљили смо се као друштво од освешћавања битности родне равноправности, количина насиља је порасла, а број жена које су добиле отказе је све већи. Срећне су девојке које на послу нису доживеле неки вид насиља или сексистички коментар од стране њихових послодаваца па чак и колега. Да ли бисте веровали, да чак и у школама, образовним институцијама, професори објашњавају ученицима да је њихова једина сврха постојања „даља репродукција“? Да ствар буде гора, чак и професорке намећу мишљење да девојке морају да буду тихе и неприметне јер у супротном – изазивају мушкарце и насиље треба да очекују- Жељана Пантелић, студенткиња.

-Од норми за ,,одржавање“ личне хигијене, правила ,,лепог“ понашања, ,,прикладне“ униформе до родноприкладних послова… Неравноправност почиње да буде видљива од најранијег периода живота, завршава се завршетком живота, а присутна је у свим сферама живота, банализујући значај наших бића при сваком кораку који начинимо- Милица Жугић, ученица Шабачке гимназије.

-Што се тиче родне равноправности у Србији, мислим да је на катастрофалном нивоу, али се креће ка бољем. Све више имамо едукација везаних за родну равноправност и мислим да свака закачи бар мало циљне групе. На последњем семинару којем сам био било је разних група људи. Освешћених, неосвешћених и средње освешћених. Драго ми је јер су многи од њих дошли да уживају у бесплатним забавним стварима које ова едукација пружа, а ухватили су и по коју битну ствар и научили доста о женама и мушкарцима- Горан Димитријевић, волонтер.

Прим. др Снежане Ковачевић, помоћница директора Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” Шабац за интернистички сектор"

-Успех нема много везе са родном одредницом. Загарантован је уколико довољно познајете себе, знате да одредите приоритете, дефинишете циљеве и организујете структуру која ће вам помоћи да их постигнете. Прелажење појединих деоница уме да буде напорно, али уз праву подршку на послу и снагу коју вам улива породица пут постаје лакши, а свака препрека савлдива. Наведено би у најкраћем биле поуке које смо на тему родне равноправности добили од прим. др Снежане Ковачевић, помоћнице директора Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” Шабац за интернистички сектор.

Снежана Ковачевић, Фото: "Глас Подриња"


Ана Анђелић, начелница одељења опште управе града Шапца

- На срећу у мојој породици никада нису правили питање што нисам мушко дете. Имала сам слободу да будем оно што хоћу. Са друге стране виђала сам примере жена које нису имале исту срећу као и ја, сусретала сам се са примерима оних које су имале право само да раде, али не и да мисле и да се њихова реч чује. Уверена да има још простора радити на томе да женска популација на селу биде едукованија, уваженија и видљивија. Да им је потребно више могућности, па и забавно едукативног садржаја у срединама у којима живе- истиче Ана Анђелић.

Ана Анђелић, Фото: "Глас Подриња"


Гордана Дражић, градска правобранитељка

Најснажније Дражићкино уверење је да жена треба да буде образована, самостална и успешна. Одувек је имала визију друштва једнаких шанси, права и могућности. С тим у вези, неким младим нараштајима поручује да не одустају од својих циљева и истрају на свом путу ка успеху.

Гордана Дражић,Фото: "Глас Подриња"


-Окуражите се и покрените се. Верујте да у сваком тренутку имате снаге да се изборите за оно што вам припада- поручује градска правобранитељка.

Јелена Ристић, координаторка за родну равноправност у Богатићу

-Свака од нас има оно по чему је посебна. Свака има дар. Познајем жене које својим рукама магију стварају, оне које од торти и колача направе чаролију, или од балона и папира бајковити свет. Оне често себи тај дар не признају, као што ни моја комшиница не сматра успехом да је за једно вече завила 200 сарми. А све је то посао и тражи човека. Тешко ми је када видим да жена жени неће да удели комплимент, да избегавамо да будемо једна другој подршка, јер заједно брже и лакше можемо да мењамо свет- закључује Ристићева.

Јелена Ристић, Фото: "Глас Подриња"


Живка Мирковић из Црне Баре

Једна од посебних жена је и Живка Мирковић из Црне Баре, за фељтон “Покрени се...” важна не само због чињенице да је у Шведској међу 120 возача из Србије била једина жена и свој радни век провела за воланом аутобуса, него и због својих инспиративних уверења које не би било згорег да свако од нас, без обзира на пол, понавља:

Живка Мирковић, Фото: "Глас Подриња"


-Када ти је тешко гледај у будућност. Здравље и слободу цени. Испуни сваки дан радом. И знај, да свака прича има свој почетак и крај, а да ли ће ти крајеви бити тужни или срећни само је до нас- тврди Живка из Црне Баре.

Милосава и Данијела Гачић, свекрва и снаја из Богатића

Милосава и Данијела Гачић, свекрва и снаја из Богатића, већ две и по деценије граде заједнички посао производње зимнице. Кажу да су сложне, и да управо због тога могу да постигну све и развијају започето, али да је сам положај жене на селу тежак, те да држава са своје стране може доста да учини да га поправи.

Милосава Гачић, Фото: "Глас Подриња"


Може доста тога да се промени. Прво, да обезбеди свим мајакам које роде треће дете пензију, потом да им олакша и скрати радно време, да укине рад недељом. Односно, прво би требало омогућити мајкама да проводе време са својом децом, а онда све остало. У смислу посла, постоје подстицаји за различите категорије жена, али и ту су потребне измене, јер постоји много жена које би се бавиле овим послом, али немају почетна средства, а од кредита код банака их је страх- закључује Данијела Гачић.

Данијела Гачић,Фото: "Глас Подриња"


Весна Алексић, докторка стоматологије из Богатића

Мама студент, мама запослена у државном сектору, а онда и мама предузетница докторка стоматологије из Богатића Весна Алексић, поручје да је све могуће остварити у оној мери колико у успех верујемо и на свом путу имамо подршку, пре свега брачног партнера, а онда и осталих битних људи. Немогуће постаје могуће када реално процените своје снаге и организујете сваки минут, али понекад и ризикујете, пручује власница стоматолошке ординације “Алексић” из Богатића, мајка троје деце, од којих најстарији син има 22 године, средњи близу 18, а најмлађа ћерка десет.

Весна Алексић, Фото: "Глас Подриња"


Јелена Милошевић, сувласница фирме “Микро стан” из Коцељеве

-Процени своје могућности, организуј се на начин који ће те сачувати и за неке будуће дане и не бој се неуспеха- поручује грађевински инжењер Јелена Милошевић, сувласница фирме “Микро стан” из Коцељеве и додаје:

Јелена Милошевић, Фото: "Глас Подриња"


-Предрасуде су присутне у занимању којем су традиционално доминирали мушкарци, али предан рад и залагање демантују сваки неверицу. Некада смо били једнакији него данас. Разлике су биле блаже у сваком смислу, не само у игри полова. Другачије се живело, више се вредновало само време. Подразумевало се да постоји посао, али и одмор. Сада је све брже, посао се у лаптопу носи кући, радни дан нема краја. Ни то нема везе са родном припадношћу, већ генерално са стањем у друштву.

Соња Поповић, директорка ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви, Фото: "Глас Подриња"

-Сви имамо право да будемо шта хоћемо, да се бавимо било којом професијом коју одаберемо у складу са нашим склоностима и интересовањима. Можемо бити једнако добри на свим пољима, све зависи од нашег труда и склопа личности. Имамо право на једнакост, без обзира на пол- истиче директорка ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви, Соња Поповић.

Славица Ранковић, заменица председника општине Коцељева, докторка ветерине, представник Општине у републичком телу за роднуравноправност

Последњих година у Србији је роднаравноправност честа тема. Недавно смо добили и Закон. Велике су жеље и циљеви по овом питању, али је на терену традиција патријархата јака. Њена снага се управо огледа међу сеоским женама. Оне у брдско планинским пределима су у посебно тешком положају. Васпитаване да се не питају и покоравају, не знају да могу и вреде више. Економски су зависне, без уплаћеног здравственог и социјалног осигурања, готово без могућности избора.

Славица Ранковић, Фото: "Глас Подриња"


-Тешко је слушати њихова искуства, а камо ли тако живети. Када ми се повере трудим се да помогнем колико могу. Практично, однесем им оно што треба. Другачије не умем. Помаци су по овом питању спори, јер је пресудно васитање, а оно не иде из државе, већ из куће- објашњава Славица Ранковић.

Зорица Милошевић директорке ПУ “Сунцокрет” из Владимираца
-Живот чине лепе, али и тешке ствари. Периоди изазова се смењују са срећним временима, било на приватном или професионалном плану. Успех у животу и послу може да се доживи само уколико имате велику подршку, а ја сам је увек имала. Како од супруга и деце, тако и од колектива- каже жена која је већ седамнаест година на челу владимирачког “Сунцокрета”, установе под чијим окриљем се чува око 300 малишана посавотамнавског краја.

Зорица Милошевић, Фото: "Глас Подриња"


Ивана Петровић-Рина, најстарија Липолиштанка

Планина је одгајила. Бобице и козје млеко подарили здравље. Други светски рат јој је обележио одрастање. Још се живо сећа пута пређеног пешке до Сремског фронта са мајком и жеље да види брата. Почеци слободе били су почеци бола. Каже да је ране од Немаца мање боле, од оних нанесених од стране комшија када је остала удовица. Међутим, без обзира на тежину, оправдања за одустајање није било. Нису јој сломили крила. Други брак јој донео срећу, а деца снагу да иде напред. Данас, у деведесетседмој години живота, мајка троје биолошке и једног детета из супруговог првог брака, бака четворо унучади, прабака дванаесторо праунучади и чукунбака двоје чукунунучади, у сваком тренутку је орна за песму и шалу. Весеље је одувек волела, тврди, а оно је уједно и један од главних састојака њеног рецепта за дуговечност у којем је још и здрава исхрана, рад, али и храброст да се у сваком тренутку суочи са оним што живот носи.

Ивана Петровић, Фото: "Глас Подриња"


Стана Ајдуковић, одборница из Владимираца

Стана Ајдуковић, Фото: "Глас Подриња"


-Мислим да је јако битно да жене схвате да им у животу не теба мушкарац који их спутава и гуши, већ неко са ким ће бити срећне летети и подједнако делити и обавезе и добит, неко с ким ће делити лепоту, а не особа која ће их гурнути у страну зарад задовољења личних циљева. Нисмо ту да би имале улогу кућне помоћнице у браку, већ да би се оставриле на свим могућим пољима и дозволимо себи у сваком тренутку да будемо своје. То нема цену.
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa