Добра воља јача од сваке баријере

Значајан број објеката постао доступнији особама у инвалидским колицима, велики број још није. Постављање рампи је интерес свих. Најважнија жеља. Удружење спремно да помогне на начин на који може

Слобода кретања је једно од најважнијих и уставом загарантованих права свих становника који поштују законе Србије. Неке животне приче су другачије, судбина, стицај ужасних околности, обољење урођено или стечено постави бројне невидљиве баријере са којима је особа са инвалидитетом принуђена да се носи. У тој сталној борби за квалитетнији и испуњенији живот невидљиве противнике морају савладати сами, уз подршку најближих, други исправан пут не постоји, међутим у свакодневном кретању суочавају се са оним видљивим, архитектонским баријерама које попут челичног зида онемогућавају приступ неким јавним институцијама што утиче да се и бројна права и обавезе теже остварују, односно регулишу.

Мало ко ће ивичњак приметити детаљније него као границу између коловоза и тротоара преко које се закорачи, али они који не могу да направе корак суочени су са проблемом. У боју са оним баријерама које сви видимо, неприметним за већину, а несавладивим за кориснике инвалидских колица потребно је што више савезника. Како би се сви заједно окупили у циљу унапређења услова живота за параплегичаре, између осталог и у погледу приступачности различитих објеката. пре више од двадесет година основано је Удружење параплегичара Мачванског округа.

-Од оснивања 2000. године око 20 објеката је постало приступачно у Шапцу са особе које користе инвалидска колица. Архитектонско уређење наше градске средине отежава кретање у колицима управо због ивичњака или степеника на улазу у објекте због којих су они нама неприступачни. Трудимо се да у сарадњи са руководством града и руководством институција урбанистичке препреке превазиђемо и учинимо институције доступним за људе у колицима, наравно на начин да могу да их користе сви – предочава нам секретар Удружења параплегичара Мачванског округа Славиша Савић.

Висина одређује решење
Препреке се савладавају на различите начине и условљене су висином степеница које воде ка улазу. Приликом изградње тротоар би требало да има изливен пад у једном делу границе са коловозом, оне која води ка пешачком прелазу, док асфалт треба да досегне ту висину како би се спојио са нагибом.

- Важно је да се користи универзални дизајн, намењен свима, дизајн који никога не ограничава, а опет обезбеђује довољан комфор за свакога. Лифтовима се регулишу веће висинске разлике, односно покретним платформама попут ове испред зграде Суда, док се код мањих користе металне или бетонске стрме равни, односно колоквијално рампе. За стандардан улазак лица у колицима нагиб не сме да прелази шест процената.

Недавно је Медицинска школа „Др Андра Јовановић“ постала први школски објекат у Шапцу потпуно приступачан особама са инвалидитетом кроз уградњу лифта, уз раније постојећу рампу. Прилаз инвалидским колицима , између осталих, обезбедили су и Шабачка гимназија, потом зграда Поште, Основног суда, објекат Градске управе, Центар за социјални рад, здравствене установе, постоји одобрење да се и зграда МУП учини доступном.

-Значајан број је постао доступан, али много је још установа које су недоступне, те наша борба и труд трају с једнаким ентузијазмом. Жеља је да пробудимо свест о потреби прилагођених прилаза код институција, свих грађана, али и привредних субјеката. Много приватних радњи, банака, ресторана је неприступачан, а уз решавање проблема приступа отворили би врата за особе у инвалидским колицима којих је између три и пет процената, а они ће повећати промет, побољшати пословање, оставити бакшиш, интерес је обострани.

Одређен број стамбених зграда постављањем рампе постао је доступан за особе са инвалидитетом, кроз сарадњу скупштине станара са Јавним предузећем „Инфраструктура“.

Закон обавезује
У Закону о планирању и изградњи приступачност за особе у инвалидским колицима је предвиђена као неопходна, међутим добар део објеката се оконча без приступнице и свеједно добије употребну дозволу.
-Нису потребна превелика новчана средства, већ пре свега жеља и воља. Ми као Удружење смо ту да помогнемо колико год можемо. Немамо цемент, гвожђе, али смо за сваки вид консултације увек спремни, апсолутно уверени да је омогућавање приступа особама у колицима заједнички интерес свих – закључује Савић.
Д. Б.