Форум Гласа Подриња

-Грађанска или лича права и слободе су, поред других, право на живот и неповредивост интегритета, право на личну слободу, право на правично суђење и правну сигурност, право на приватност, права породице и детета и слобода мисли, савести и вероисповести.

Политичким правима и слободама припадају слобода мишљења и изражавања, слобода мирног окупљања, слобода удруживања, слобода медија, право на обавештеност и приступ подацима у поседу јавних власти, бирачко право, право на учешће у управљању јавним пословима и право на петицију.
Међу економским, социјалним и културним правима су право на имовину, право наслеђивања, слобода предузетништва, право на рад са правима по основу рада и право на штрајк, право на социјалну и здравствену заштиту, право на посебну заштиту одређених категорија лица и право на правну помоћ, као и право на образовање, право на аутономију универзитета и слобода научног и уметничког стварања- навео је у уводном излагању Станојчић.

Шта је са ограничењима наших права, у ком случају су она дозвољена?
-Постоје права и слободе која се не могу ограничавати (нпр. право на живот, право на слободу од ропства, положаја сличног ропству и принудног рада, право на правично суђење, право на једнаку заштиту права и на правно средство и др.).

Само Устав има правну моћ да утврди могућност ограничења појединог права У законима се затим прописују саме мере ограничења, конкретни случајеви у којима се оне могу применити и начин (поступак) њихове примене.

Приликом примењивања мера ограничења људских права морају се посебно поштовати и следећи важни захтеви: мора бити легитимна, а то значи увек сагласна уставним сврхама ради којих су те мере прописане, а не да служи остварењу неких других циљева; мора бити оправдана према мерилима демократског друштва, што подразумева да мере морају бити стварно неопходне да би се задовољила прописана сврха ограничења; између примењене мере и сврхе ограничења права у сваком конкретном случају мора постојати сразмера; сва ограничења права требало би да буду изузетног карактера; лица према којима су мере примењене имају право на судску заштиту.

Привремена одступања од људских права
Мере привременог одступања од људских права могу увести једино у ванредним приликама, какве су ратно и ванредно стање и примењивати док таква стања трају. Последњи случај ванредног стања био је 2021. године због пандемије изазване вирусом короне.

Право да прогласи ратно или варедно стање има Народна скупштина, а када она није у могућности да се састане, одлуку доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе.

Ванредно стање може да траје само одређено време. Према Уставу, то је 90 дана, с тим што се по истеку тог периода може обновити за исти период.

Право на правично суђење и правна сигурност у казненом праву
Правом на правично суђење гарантује се свакоме приступ суду и једнак положај пред судом, без икакве дискриминације.

Правичност суђења подразумева фер и поштено суђење, тј. судски процес у коме обе стране (тужилац и тужени) имају једнаке могућности.

Право на правну сигурност у казненом праву почива на неколико важних начела. Прво је начело легалитета (законитости) и оно казује да нико не може бити оглашен кривим за неко дело које, пре него што је учињено, није било законом или другим прописом заснованим на закону прописано као кажњиво.
С тим у вези, утемељно је и посебно начело о примени блажег закона, које значи да се казне одређују према пропису који је важио у време када је дело учињено изузев ако је каснији пропис повољнији за учиниоца кажњивог дела.

Друго је начело претпоставка невиности, која сваком осумњиченом или оптуженом за неко дело гарантује да мора бити сматран невиним све док се његова кривица не утврди одлуком суда која је правноснажна. Терет доказивања дела и кривице је на тужиоцу, а свако ко је осуђен има право жалбе на првостепену пресуду.

Треће од важнијих начела утврђује забрану поновног суђења у истој ствари, значи да нико не може бити гоњен или кажњен за дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или поступак правноснажно обустављен.

Фото: Глас Подриња

Право на једнаку заштиту и право на правно средство и право на рехабилитацију и накнаду штете
Прво такво право окривљених лица јесте право на обавештеност о природи дела које им се ставља на терет и доказима који су прикупљени против њих.

Друго је право на одбрану, које окривљеном даје право да се сам брани и да узме браниоца по свом избору.

Треће његово право је право да му се суди у његовом присуству и уз могућност да буде саслушан и да се брани.

Право на правно средство служи правној заштити грађана и правних лица. Свако има право на подношење жалбе или коришћење другог правног средства против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.

Право на рехабилитацију, накнаду штете од стране Републике Србије лицима која су (1) неосновано или незаконито лишена слободе, (2) притворена или (3) осуђена.

Право на приватност, на приватан живот и поштовање породичног живота
Право на приватност обухвата поштовање приватног живота, података о личности, породичног живота, достојанства човека и његове части и угледа, дома (стана) и тајности писама и других средстава општења.

Свако незаконито мешање у заштићене вредности приватне сфере је забрањено.
Приватни живот обухвата право човека на идентитет (лично име, сопствени лик, изглед и друга лична обележја), физички и морални интегритет који не смеју бити повређивани.

Подаци о личности су подаци о личном имену и презимену, адреси, возилима, активностима, склоностима, породичном стању, односима с другим људима, навикама, здрављу, имовини итд.
Породични живот се тиче односа у породици и заштићен је од произвољног и незаконитог мешања власти и других субјеката. Односи у породици су приватна ствар те породице, па је евентуално мешање у те односе могуће једино онда када то закон допушта на пример, могуће је мешање у случају насиља у породици или занемаривања родитељских дужности према деци.

Фото: Глас Подриња

Право на поштовање достојанства и на слободан развој личности; неповредивост стана; тајност писама и других општења
Достојанство подразумева и поштовање части и угледа које појединац ужива. Према људима се сви органи власти морају односити са уважавањем – достојно и са поштовањем, без било каквог омаловажавања и наступања с позиције моћи.

Дом, односно стан и породична кућа су неповредиви. Изузетно улазак у туђи стан или друге просторије могућ је на основу писмене одлуке суда и без одлуке суда. У првом случају, улазак и претрес стана и других просторија се врше уз право држаоца да, са још два сведока присуствује претресу.
Други случај је могућ када је то неопходно ради хапшења учиниоца кривичног дела или уклањања непосредне и озбиљне опасности за људе и имовину (на пример, у случају пожара).

Тајност писама и других средстава општења обухвата заштиту тајне преписке и других средстава комуницирања (телефонских разговора, електронске поште...)

Одступање је могуће само на одређено време и на основу претходно донете одлуке суда (вођење кривичног поступка или заштита безбедности државе).

Политичка права и слободе - Слобода мишљења и изражавања
Политичка права и слободе се изводе из народне (грађанске) суверености и призната су у склопу борбе за демократију. Она чине темеље демократије.

Свако има право да слободно изражава своје мишљење и да говором, писањем, сликом или на други начин (путем медија, средстава комуницирања и др.) тражи, прима и шири обавештења и идеје.
Ова слобода се састоји од права на формирање и изражавање сопственог мишљења, као и од права на примање обавештења, мишљења и идеја од других.

Слобода изражавања се не може користити на начин који би водио повредама права других лица или одређених друштвених вредности.

Бирачко право; право на учешће у управљању јавним пословима и право на петицију
Бирачко право је право да се бира и да се буде биран у органе власти, а затим и право бирача да се кандидује и да буде кандидован на изборима, да кандидатима јавно поставља питања, да буде правовремено, истинито, потпуно и објективно обавештен о програмима и активностима подносилаца кандидатских листи и о кандидатима са тих листи и друга права, укључујући ту и право на коришћење правних средстава за заштиту бирачког права.

Право грађана је да узму активно учешће у доношењу и спровођењу одлука којима се води државна политика и политика ужих територијалних заједница. Учешће грађана мора бити засновано на начелу једнакости (без дискриминације).

Право на петицију је право грађана да сами или заједно с другима подносе органима власти предлоге, захтеве, представке и притужбе.

Заштита људских права – управна и судска заштита
Управна заштита људских права остварује се пред органима управе (државним, покрајинским, градским и општинским органима управе и организацијама и службама које одлучују о правима и обавезама појединаца).

На пример, када нареди обустављање активности противних комуналном реду, какве су претерана бука или бацање смећа на недозвољено место, комунална милиција тиме штити здравље људи и животну средину. Исто тако, комунална милиција учествује у одржавању јавног реда и мира, а јавни ред и мир убраја се у важне предуслове за уживање људских права.

Друго, полиција је дужна да пружа безбедносну заштиту људима, а нарочито да штити њихов живот, права и слободе, лични интегритет и имовину од незаконитих угрожавања. Такође, органи управе надлежни су да одлучују о остваривању низа права, обавеза и правних интереса грађана, чиме се реализују поједини садржаји људских права.

На другој страни, органи управе при обављању својих послова, а нарочито када имају овлашћења за ограничавање појединих људских права, могу и да нанесу повреде људским правима. Они то могу да учине активно (кршењем права), ускраћивањем права или пасивно (непредузимањем мера из своје надлежности). Као прво правно средство за заштиту права у таквим случајевима предвиђено је право на жалбу.

Судска заштита људских права је главни вид заштите Заштита се остварује пред редовним судовима, на основу тужбе.

Уставносудска заштита и специјализовани органи
Основна улога Уставног суда састоји се у контроли уставности и законитости општих аката, с једне стране, и заштити људских права, с друге стране.

Пред Уставним судом се остварује и један појединачни и непосредни вид заштите људских права. Тај вид заштите се остварује на основу посебног правног средства – уставне жалбе. Ту жалбу може поднети лице које сматра да су му повређена или ускраћена Уставом зајемчена људска права.

Да би се жалба могла поднети, потребно је да буду исцрпена или да нису предвиђена правна средства.
Органи који су специјализовани за заштиту људских права, као што су омбудсмани, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Повереник за заштиту равноправности.

Уједињене нације и европски систем заштите
У систему заштите људских права у оквиру УН могу се разликовати надзорна тела која су створена појединим међународним уговорима, с једне, и органи и тела који се заснивају на Повељи УН, с друге стране. Надзорна тела су основана већим бројем значајнијих међународних уговора о људским правима.

Посебни органи и тела засновани на Повељи УН јесу Комисија за људска права. У систему УН постоје и судски органи с одређеним надлежностима у области заштите људских права, какви су Међународни суд правде, Међународни кривични суд, као и трибунали за бившу Југославију и Руанду.

Европском суду за људска права могу да се обраћају држављани Србије и других земаља чланица Савета Европе, са представкама због повреда људских права. Услови за подношење представке јесу да је реч о људском праву гарантованом наведеном конвенцијом, да су исцрпени унутрашњи правни лекови.