Прича о историји и архитектури

„Јеврем Обреновић је био посвећен управо образовању, уметности и култури и много је просперитета донео тадашњем Шапцу, претварајући га из турске касабе у европску варош. Његов раскошни конак био је место окупљања и сусрета учитеља страних језика и музике, књижевника, дипломата и других угледних људи,“ каже директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић

У оквиру пројекта одобреног на Конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката у култури, Школа примењених уметности је уз подршку Града, реализовала израду макете Јевремовог конака у бронзи која се налази испред зграде Градске управе, на месту некадашњег здања Обреновића. Ауторски тим Школе чинили су Владимир Товић, аутор макете и Марко Гавриловић аутор постамента.

Прича о Јевремовом конаку
Прича о Јевремовом конаку носи снажну поруку о важности неговања културе сећања, о важности чувања културне баштине и градитељског наслеђа, а све су то вредности које се, иначе, негују у Школи примењених уметности, истиче директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић.

-Идеја о постављању макете у градски простор постоји годинама уназад, драго ми је што је управо једна образовна установа то и реализовала, јер у томе има и те како симболике. Јеврем Обреновић је био посвећен управо образовању, уметности и култури и много је просперитета донео тадашњем Шапцу, претварајући га из турске касабе у европску варош. Његов раскошни конак био је место окупљања и сусрета учитеља страних језика и музике, књижевника, дипломата и других угледних људи. Први клавир у Србији засвирао је управо у Јевремовом конаку, а забележено је да је ту постојала и знаменита библиотека са делима Лафонтена, Шилера, Купера, Скота, тако да ми у томе видимо велику симболику -појашњава директорка Школе и додаје да је израда макете била велики изазов.

-Због недовољно наслеђа за детаљну реконструкцију конака, израда макете је била велики изазов, свему је претходио исцрпан истраживачки рад колеге Владимира Товића. Ово је, иначе, први инклузивни споменик у граду, јер садржи и натпис на Брајевом писму. Осим пројектном тиму Школе примењених уметности – Владимиру Товићу и Марку Гавриловићу желим да захвалим свима који су допринели, како од саме иницијативе да се ради макета конака - Мирољубу Мијушковићу и Мирјани Укропини Перић, тако и током истраживачког рада, процеса моделовања, ливења и постављања макете у простор: Народном музеју, Бранку Станковићу, Тањи Марковић, чија је књига Архитектонско наслеђе града Шапца била драгоцен извор информација, Библиотеци шабачкој, директорки Јелени Подгорац Јовановић, Кристини Алексић, која је и лектор пратеће публикације, представницима Града - Дејану Живановићу и Бранку Џиновићу, Бојану Алимпићу, архитекти у ЈП Инфраструктура Шабац, Зорану Вукашиновићу и фирми Вукса 10 Шабац, као и уметничкој ливници Љубисављевић из Ковина.

Презентовање рада на јавном часу
Академски вајар и професор Школе Владимир Товић презентовао је процес рада на макети током јавног часа у Музеју шабачих Јевреја. Процес рада подразумевао је истраживање доступних извора о здању, припрему и затим израду макете уз помоћ нових технологија како би се утврдиле тачне пропорције и димензије објекта. Након 3Д модела и финално израду макете у размери 1:50.

-Јавни час је био добра прилика да представим процес реконструкције екстеријера конака али и да објасним мотив због којег сам се прихватио тог пројекта. Укратко, мотив је био добити апсолутно тачне пропорцијске односе грађевине и на почетку сам мислио да имам валидне податке како бих то извео... Уследила су многа открића која су довела до тога да сам почетни приступ решавању проблема морао да заменим сасвим новом и, испоставило се, много прецизнијом методом на основу које сам успео да остварим циљ – рекао је аутор макете Владимир Товић и аутор монументалног бронзаног споменика Јеврем Обреновић у Шапцу.

Јевремов конак изграђен је 1826. године и његова архитектура одговара грађевинама тог доба уз неколико особености. Кров, изглед основе здања, застакљен трем, што је чинило објекат другачијим и модернијим. Био је у потпуности опремљен намештајем из Аустрије и Угарске, али и у оријенталном стилу. У конаку је била и најбогатија библиотека у Србији. Порушен је 1906. године након смене династија и претпоставља се да је је жеља Шапчана да се „додворе“ Карађорђевићима. Опис Јевремовог конака остао је забележен у делу Јоакима Вујића, „Путешествије по Сербији“.

М.Ж.Б.

* „Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.