Римски прстен

Римљани су обичај ношења прстења преузели од Сабињана или Етрураца или, вероватније, од Грка и Етрураца. Уобичајен прстен у доба републике био је од гвожђа, касније од племенитих метала. У почетку је био резервисан само за аристократију и представнике власти. Октавијан Август дозвољава лекарима ношење златног прстена, а од 197. године цар Септимије Север то исто дозвољава свим војницима.

Подједнако су га носиле жене, мушкарци и деца. Са ширењем царства и равитком јувелирства тако је и прстење постало не само статусни, него и модни симбол.

Прстен из Археолошке збирке Музеја, има масивну алку елипсоидног облика која се у раменима нагло шири ка глави прстена. Има и украс од црне стаклене пасте са нејасном представом људске фигуре (можда Меркура) који у десној руци држи врећу, а поред њега стоји петао. Датира из 2 или трећег века.

Народни музеј Шабац

* „Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.