Ведрина и топлина уметничког израза

Граду у којем је провео дечаштво и рану младост, поклонио је колекцију од 77 слика под називом „Градови Европе и Америке“

Бранко Лале Станковић је рођен 1915. у селу Бресница код Чачка али је одрастао у Шапцу. Тајне сликарства откривали су му у Уметничкој школи у Београду чувени Бета Вукановић и Љуба Ивановић, вајарства Симеон Роксандић. Његов богат ликовни опус није остао незапажен. Излагао је на бројним изложбама у земљи и свету, добитник је прегршт награда и признања.

- Станковићеви родитељи су се због посла преселили у Шабац и ту остали до почетка Другог светског рата. Као младић, Бранко је био доста посвећен спорту, између осталих исказао се и као играч Фудбалског клуба „Мачва“. Кажу да је био интересантна личност, веселе нарави, увек насмејан. Када су се преселили за Београд, окреће се сликарству. По завршетку Уметничке школе, ради као професор у неколико градова да би се коначно усталио са послом и животом у Београду. Он је сликар на којег је школа постимпресионизма оставила јако велики утицај. Уметник је који је био светски путник. Изложба Станковићевих слика из циклуса „Градови Европе и Америке“ била је прва у новоотвореном Сава Центру 1978. године. Самим тим што је баш његова поставка отворила један такав простор у то време, довољно говори о значају њега као уметника и његовог сликарског опуса. Целокупну колекцију тих слика је 80-тих година поклонио Шапцу, граду своје младости и она се данас налази у приземљу и на спрату Дуњића куће. На њој су градови који су он и његова супруга посетили. Слике су опремљене у стилске рамове тако да се савршено уклапају у целокупан простор Градске куће, у складу са намештајем – наводи Соња Петровић Јагић, историчарка уметности.

На његовим сликама преовлађују мотиви ентеријера, пејзажи које је радио током боравка или сећањем на градове, нарочито приморске које је посетио током бројних путовања по свету. На свим сликама у оквиру колекције, приметан је постимпресионистички стил.

- Имао је свој атеље на Косанчићевом венцу у Београду. 2019. године је направљена изложба „Ведар дух са Косанчићевог венца“, а сам назив имплицира природу Станковића али и његово сликарство које је имало ведрину и топлину у изразу. Он је уметник који је имао широк дијапазон радова и мотива. Иако његовим сликарством преовлађује пејзаж, нису му страни били ни портрети међу којима се издваја портрет Јосипа Броза који се налази у школи Браћа Рибникар у Београду у којој је радио као професор. Простор Градске куће је доста лепо опремљен, додатно оплемењен Станковићевим сликама. Посетиоци некадашње Дуњића куће не остају равнодушни на унутрашњост која одише складношћу и уметничким изразом. То је један предиван простор заједно са двориштем који окружује здање. Сећам се кад сам била мала и кад бисмо пролазили поред ње, деловала ми је некако тајновито и увек сам се питала шта ли се налази иза тог густог дрвећа која се видело са улице. Сећам се да је једне године у Дуњића кући организована изложба која је уствари била „салон одбијених“, поставка дела која нису уврштена у неку од званичних изложби. Њу је отворио Душан Ковачевић. Та кућа и дан данас има лепу причу, то је место окупљања, званичних пријема, ту долазе деца да приме награде, и сваки догађај у њој или у дворишту делује лепо и свечано – истиче Петровић Јагић.

Дуњића или Градска кућа још увек је једна од најлепших архитектонских дела Шапца. Репрезентативна и у свом спољашњем и унутрашњем изгледу, она је и својеврсна галерија са завидним изложбеним простором за уметничка дела.

- Шабац је град уметника и има много оних који ће сигурно оставити неке своје легате да у будућности красе овај и неке друге просторе – додаје Соња Петровић Јагић.

С.Г.

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.