Ментално витални и испуњени

После педесете године живот добија нови ритам. То је време када човек све више размишља о себи, својим искуствима и вредностима, али и када се може суочити са осећајем празнине, усамљености. Иако су ове промене природан део животног циклуса, оне могу утицати на психичко здравље и опште благостање.

- То је време када многи људи прелазе у пензију, деца се осамостаљују, животни ритам се успорава, а човек остаје више сам са собом и својим мислима. Управо тај период може бити изазован за ментално здравље, али и прилика за ново откривање сопствених вредности, потенцијала и животног смисла. Као психолог у психијатријској пракси, често се сусрећем са особама које овај период живота доживљавају као осећај губитка — статуса, улоге, снаге или друштвене видљивости. Ипак, ментално здравље није нешто што се једном стекне или изгуби. Оно се негује као и свако друго здравље, свакодневним изборима, навикама и односима са другима – наводи психолог Ана Вучинић.

Ана Вучинић, Фото: "Глас Подриња"

Менатално здравље се негује
Ментално здравље у зрелим годинама није нешто што се само по себи подразумева — оно се негује свакодневним изборима, неговањем односа, активним учешћем у заједници и прихватањем себе у свим животним фазама. Са правом подршком, разумевањем и ангажовањем, зрело доба може постати најиспуњенији период, објашњава.

- Први корак у превенцији је отворен разговор о емоцијама и прихватање да је тражење помоћи знак снаге, а не слабости. Редовна физичка активност, правилна исхрана и довољно сна позитивно утичу на расположење и памћење. Такође, важно је ментално вежбање — читање, решавање укрштеница, учење нових вештина или страних језика, јер све то стимулише мозак и успорава когнитивно опадање. С обзиром да све више користимо мобилне телефоне, они се могу користити у сврху забаве која ће нам донети и когнитивни бољитак — а то су разне игре речи, математичких и логичких задатака – истиче психолог.

Депресија и анксиозност код особа старијих од педесет година често остају непрепознате. Симптоми се понекад приписују „старости“ или „умору“, иако иза њих може стајати осећај празнине, губитка смисла или хронични стрес.

- Типични знаци су повлачење у себе, губитак интересовања, проблеми са сном, осећај безнађа и честа забринутост. Превенција почиње освешћивањем важности психичког благостања. Редовни лекарски прегледи, разговор са стручњаком када се јаве први знаци тегоба, као и отворена комуникација унутар породице, од суштинске су важности. Осим психолошке подршке, велику улогу имају и животни стил и когнитивна стимулација. Истраживања показују да физичка активност, друштвена ангажованост, као и активности које подстичу рад мозга (учење, музика, читање, нови хобији) имају заштитни ефекат на когнитивне функције и смањују ризик од деменције. Изолација и осећај усамљености представљају један од најјачих ризика за настанак психичких тегоба у познијем добу. Социјална повезаност делује као „заштитни фактор“ за ментално здравље — људи који имају развијену мрежу подршке ређе оболевају од депресије и живе дуже – појашњава Вучинић.

„Ментално здравље у познијим годинама није само индивидуална, већ и друштвена одговорност. Свако од нас може допринети томе да старији људи осете да су важни, поштовани и подржани. Старење не мора бити период губитака — може постати време за нова искуства, односе и унутрашњи мир. Када човек има подршку, смисао и прилику да остане активан, он не стари у правом смислу речи — већ наставља да расте.“ – истиче психолог Ана Вучинић.

Психолог наводи важност подстицања активног учешћа у друштву. Волонтирање, учешће у локалним удружењима, радионицама, хорским или уметничким програмима неке су од могућих активности.

- Оне не само да испуњавају време, већ јачају осећај припадности и личне вредности. Све више општина у Србији препознаје потребу за програмима који повезују старије — „Клубови за треће доба“, креативне радионице, групе подршке и програми међугенерацијске сарадње. Тиме се негује осећај да човек, без обзира на године, може допринети заједници и остати психички виталан и друштвено активан.

Породица је први и најприроднији извор подршке
- За очување менталног здравља старијих, од пресудне је важности осећај да су потребни и вољени. Породица може подстицати старије чланове да учествују у свакодневним активностима, да се саветују при доношењу одлука, да преносе своја искуства и знања. Слушање, уважавање и топлина чине најбољи лек против осећаја усамљености. Ипак, терет подршке не може бити само на породици. Локална заједница има дужност да развија услуге и програме који омогућавају старијима активан, достојанствен и сигуран живот. Ту спадају дневни боравци, саветовалишта за ментално здравље, мобилни тимови, програми психолошке подршке, као и јавне кампање које подижу свест о значају психичке добробити у старости – истиче Вучинић.

С.Г.

* „Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.