„То ти је у глави.“ „Ћути, бар више немаш менструацију.“ „Проћи ће, као што је свима прошло.“ „Ниси ти болесна, само си у тим годинама.“
Ове реченице жене у менопаузи често чују од људи који су им најближи – партнера, чланова породице, колега, па чак и здравствених радника. Најчешће нису изговорене са лошом намером, али остављају утисак да оно што жена проживљава није довољно важно да би се о томе говорило. Као да су тегобе нешто што треба издржати у тишини и без питања.
Менопауза се и даље посматра као фаза коју „све жене морају да прођу“, па се свако помињање тешкоћа доживљава као претеривање или слабост. Физички симптоми се минимизирају, а психолошке промене своде на „лоше расположење“. На тај начин, жени се одузима право да разуме сопствено тело и емоције, али и да потражи помоћ и подршку.
Фото: Canva
Посебно су тешке реченице које пореде искуства. Оно што је некој жени било подношљиво, другој може бити исцрпљујуће и болно. Менопауза није универзално искуство и не постоји један исправан начин да се кроз њу прође. Свако поређење умањује индивидуалност и додатно продубљује осећај усамљености. Зато је важно мењати наратив. Уместо „проћи ће“, потребно је више простора за реченице попут: „Видим да ти није лако“, „Хоћеш ли да причамо?“ или „Како могу да ти помогнем?“ Понекад је управо осећај да си саслушана и схваћена најјачи облик подршке.
Менопауза није хировитост, изговор ни слабост. Она је део животног пута жене и заслужује поштовање, разумевање и отворен разговор. Речи које користимо могу да затворе врата, али могу и да их отворе.
Реченице које помажу: „Видим да ти није лако и верујем ти.“ „Како се ти осећаш у свему овоме?“ „Хоћеш ли да причамо или ти сада више прија тишина?“ „Ниси сама у овоме.“ „Ако желиш, можемо заједно потражити помоћ.“
Фото: Canva
