Ретко ко се није некада суочио са говором мржње. Ако нисте међу њима, драго ми је због вас. Али шта је са онима који јесу? „Ви цигани сте прљави и не желимо да се купамо у истом базену са вама“, „у колицима си а желиш да се бавиш неким спортом? Како те није блам?“, „плава си, подразумева се онда и да си глупа“. Ово је мали део онога што жртве говора мржње свакодневно слушају
Наше окружење, као и интернет преплављени су дискриминаторним понашањем и говором мржње. Ова појава погађа младе који се са њом сусрећу свакодневно. У школи, на улици, на интернету. Свуда.
Свако од нас жели да буде прихваћен и то је сасвим у реду, то је наше право. Истовремено знамо и како се осећамо када нас неко увреди, одбаци или понизи. Осећамо се мање вредни и неприхваћени. Нисмо сви исти и не можемо да будемо. Учимо како да живимо те различитости. Да оне не иду на нашу штету, али ни на штету других.
Шта заправо представља говор мржње? Говор мржње представља сваку комуникацију која на неки начин омаловажава неку особу или групу на основу неких карактеристика. То може бити боја коже, пол, раса, сексуална орјентација, религија. Низ је дугачак.
Свесни смо тога да постоји танка линија између слободе говора и говора мржње. Али када се неко позива на јавни линч због свог опредељења, а даље понашање се усмери ка том правцу, треба ли се у опште питати да ли је то говор мржње?
Ретко ко се није некада суочио са говором мржње. Ако нисте међу њима, драго ми је због вас. Али шта је са онима који јесу? „Ви цигани сте прљави и не желимо да се купамо у истом базену са вама“, „у колицима си а желиш да се бавиш неким спортом? Како те није блам?“, „плава си, подразумева се онда и да си глупа“. Ово је мали део онога што жртве говора мржње свакодневно слушају.
Више о говору мржње рекао нам је Александар Прица, председник асоцијације Дуга. Александар Прица На постављено питање „Зашто су млади пуни мржње данас“ одговор је био врло јасан: -Не бих рекао да су само данас. Можда је то данас видљивије, због друштвених мрежа. Бавим се активизмом бавим последњих 15 година, и то је некако увек било врло јасно исказивање мржње младих према одређеним групама. Они који нису испуњени, који имају неке фрустрације траже мету за своју мржњу. Јер не може неко да мрзи неког из чиста мира само зато што је другачије вере, нације, сексуалне орјентације.
Како настају фрустрације међу младима С обзиром да је споменуо фрустрације које млади имају па се опредељују за говор мржње, замолили смо Александра Прицу да нам каже зашто настају те фрустрације. -Има више разлога томе. Први је да у нашем друштву генерално више не постоји добра комуникација. Ненасилна комуникација. Почев од породице. Млади данас не разговарају довољно са својим родитељима, браћом, сестром, и то јесте велики проблем. Све чешће не разговарају ни једни с другима. Генерално, мислим да је тај социјални аспект јако лош тренутно у Србији. Да је свако некако за себе. С друге стране, млади желе у сваком случају да се уклопе у групу. И уколико имамо неколико екстрема који су доминантни у тој гупи, наравно да ће читава група, поведена са тих неколико екстрема, да би им се придружила, радити нешто што можда и није добро- објашњава Прица.
Велико питање је да ли су млади свесни својих речи и дела. -Мислим да нису свесни. Насилници, рецимо на друштвеним мрежама, често нису свесни онога што чине другима. Нису свесни јер нема повратне реакције. Уколико ви нападнете неког у стварном, не у виртуелном свету, ви ћете на његовом лицу видети бол, видећете да поврежујуте неког. Путем друштвених мрежа то није могуће. Ви не видите реакцију оне друге стране коју повређујете. Код нас има јако пуно дискриминације према старијим особама. На сваком кораку. И људи не схватају да, уколико чекају у реду у банци рецимо, реченица упућена њима „шта си дошао овде да правиш ред, ми имамо посла ти не радиш ништа“ је такође говор мржње. Тиме говорите људима да су они једноставно завршили свој живот и да нам не требају. Да нам само сметају. Што је јако проблематично у суштини- поделио је Прица своје мишљење са нама.
Не ћути! Шта урадити у случају злочина из мржње? • Одмах позови полицију 192. • Не одговарај на увредљиве поруке. Чувај их као доказ. • Пријави оне који те вређају. • Уколико знаш да говор или злочин из мржње трпи неко из твог окружења, немој ћутати. • Немој ћутати, тиме подржаваш говор мржње.
Недавно је Институт за медије и различитост –Западни Балкан реализовао пројекат „Млади“. Тема наведеног пројекта била је медијска и дигитална писменост. Сваки учесник је добио задатак да у својој Када су жртве говора мржње у пиању, оно што је јако битно, поред саме пријаве, је и подршка. Веома често, говор мржње доводи и до последица које можемо имати. Последице на наш цео живот.
Сваки облик насиља треба пријавити. Јер насилник неће престати. Жељана Пантелић
Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
Александар Прица
