Студенти и студенткиње Факултета драмских уметности, протеклог викенда су се у Шабачком позоришту и Музеју шабачких Јевреја - представили публици. На трибинама, појекцијама и изложби у Галерији "Владислав Лалицки", било много младих људи, док се следећег викенда млади „револуционари“ селе у Ариље
Да ли сте се икада имали жељу да глумите у познатим филмовима или да можда пишете сценарије за те исте? Ако сте икада о оваквим стварима озбиљно размишљали, следећи корак Вам је вероватно био да видите шта је потребно да завршите да бисте исто постали. Тада сте сазнали да Факултет драмских уметности, факултет о ком су сви бар једном у животу тајно сањали, да ли као мало дете док са родитељима гледа своју омиљену серију, или као средњошколац који режира представу за дан школе.
Двоје Шапчана, Јелена Чеивановић и Милан Љубић, су уз помоћ своје колегинице Јелене Миливојевић из Ариља, одлучили да својим суграђанима покажу да ти снови могу постати стварност и да Вам самим тим представе свој факултет онаквим какав јесте, разбијајући све предрасуде које га укружују успут.
Сам пројекат је инспирисан људима који немају храбрости, или исту нису имали, при самом изласку на пријемни испит. Прошлог викенда сустуденти, како са драмских, тако и са филмских смерова, имали прилику да, кроз трибине, младима из Шапца представе своје смерове, а овог викенда ће исто то урадити у Ариљу.
Овај пројекат нису означиле само трибине, већ и изложба два студента Камере, Филипа Тасићаи Петра Николића, под називом ,,ПРОБИЈАЊЕ’’. Ако се питате зашто баш овај назив, ова два младића су прва година факултета и ова изложба је њихов званичан улазак у свет фотографије. Поред саме изложбе, публика и учесници су могли да уживају у слушању радио драме у мраку, а за љубитеље филма, постојала је и пројекција филмова студената четврте године факултета. Цео пројекат је затворен представом која је одушевила публику под називом ,,АјКармела”. Што се тиче самих трибина имали смо представнике са свих смерова сем монтаже. Као што можемо видети на самом програм, дани су подељени на драмске и филмске смерове. Трибине су такође означили јако креативни наслови који су нам на занимљив начин говорили шта нас то очекује на самој трибини.
Први дан је отворен трибином ,,Шта нам треба како ћемо?” на којој сустуденти филмске и телевизијске продукције објаснили како изгледа сам процес уписивањ аисте и полагања пријемног испита. Такође су нам причали како изгледа студирање на ФДУ-у из њиховог угла. Одмах после њих на ред је дошла филмска и телевизијска режија са насловом ,, Има ли филм маму и тату?”.
На самој трибини је предстваљен смер и пружена је подршка људима којижеле да упишу исти. Каније су се сви учесници окупили и заједно гледали филм који је представљен на упису факултета. За све који воле неме филмове следећа трибина не би била много занимљива, јер се ради о представљању дизајна звука ,,Шта сам рекао, а нисам видео?”. Двоје младих нам је помогло да схватимо да уз помоћ “играња” звуком можемо променити тоталну атмосферу филма, такође су побили предрасуду да је за упис њиховог смера битно претходно музичко образовање.
Филм можемо замислити без звука, али не и без слике, зато је следећа трибина била ,,Шта сам видео, а нисам рекао?”. Млади момци, чија је изложба билапостављена, су нам приказали остатак својих радова и појаснили шта све подразмева њихов смер и какве су могућности за рад после факултета. Камером смо завршили трибине са филмских смерова, а драмске смерове нам је отворила драматургија ,,Пишем као што видим, гледаш како пишем.”. На самом почетку су поставили питање ,,Шта је то драматургија?” на које на жалост нико из публике није знао одговор. Након тога су намо бјаснили шта је иста, шта свео бухвата, којим све пословима можете да се бавите и како се они боре са “губитком” инспирације. Драматурзи су нам такође рекли да је код реализације њихових текстова најзначајнија позоришна режија, што је био одличан увод за следећу трибину ,, Шта би било, кад би било?”. Будући режисери су нас увели у струку њиховог посла и само студирање н ањиховом смеру.
Један од најбитнијих односа који имају јесте са глумцима који су нам држали следећу трибину ,,Сам сам крив, није преко везе.”. Глумци су покушали да разбију стереотипе везане за уписивање самог смера Ипричали нам о њиховом личном доживљај уистог.
Трибином ,,Не глуми лудило, само ми реци колико ти треба” смо трибине завршили, а боље трибине за крај није могло бити, јер су је држали студенти позоришнепродукције, који су такође и заслужни за овај прелепи пројекат. На самој трибину су објаснили шта они заправо раде, зашто уписати ова јсмер и испричали искуства са пријемног испита.
Као млада особа, која размишља о уписивању овог факултета, желим да се у име оснивача пројекта захвалим привредницима града, највише директорки Шабачког музеја, Нели Тонковић, и директорки Шабачког позоришта, Мињи Богавац, који су максимално подржали овај пројекат и омогућили свим младима да се упознају са радом самог факултета и бар мало им смањили притисак при упису истог.
Катарина Срдановић Фото: Р.Р. Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
