12. март 2020.12. мар 2020.
О токсичности штампе
Шокантно! Алармантно! Скандалозно! Србијо, спреми се!
Новинарска професија не дозвољава ширење неистине путем медија, већ заступа објективно представљање догађаја на неком подручју. Чини се да се ретко ко тога придржава, и да је зарада важнија од етике
Шокантно! Алармантно! Скандалозно! Србијо, спреми се!
Овај надалеко познат новинарски клише већ дуже време проналази место у дневним листовима. Некако смо сви већ навикли на овакве помпезне наслове. Као да више и не примећујемо њихову токсичност. Ма колико сулудо звучали, већина нас ће прочитати шта се крије испод овако наизглед примамљивог наслова. А шта се испод њега заправо налази?
Лако је закључити да овакви наслови крију текст са обиљем дезинформација које шире панику међу људима. Новинари их користе из простог разлога: рејтинг. Ипак, новинарска професија не дозвољава ширење неистине путем медија, већ заступа објективно представљање догађаја на неком подручју. Чини се да се ретко ко тога придржава, и да је зарада важнија од професионалне етике.
Ширење дезинформација није кратког даха и има озбиљне последице, али народ још увек није тога свестан.
Поред тога што неки медији измишљају вести, доста њих преноси изјаве појединаца које су извучене из контекста. Није страно ни да су поједини медији јасно политички опредељени, те јавно подржавају једну, а блате другу страну. Небитно да ли је информација проверена, о њој ће се писати тако да она звучи што је скандалозније могуће. Најсвежији пример је информација о појави корона вируса, за коју су виђени наслови попут "КОРОНА ВИРУС СТИГАО У СРБИЈУ! Два мушкарца у ИЗОЛАЦИЈИ, дошли су са ТАЈЛАНДА и из МИЛАНА!" Иако су оба човека тестирана и негативна су на вирус, ова вест у којој јасно пише да је корона вирус стигао у Србију није могла да сачека резултате.
Неки људи јесу схватили шта народ чита и шта му највише привлачи пажњу, али не смеју заборавити колико штете наносе наслови и вести овакве природе.
Сврха медија је да објективно информишу о догађајима и да буду ажурни, али негативан пример дају они који не извештавају о појединим догађајима, док другима поклањају превише пажње. Зато би свако требало да изабере шта ће да чита или слуша, односно преко ког медија ће да се информише. А објективних је у Србији јако мало.
Уколико неки људи и даље нису свесни проблема, требало би да прочитају податак у ком пише да је Србија на 90. месту Индекса медијских слобода у свету из 2019. године, и да је пала за четрнаест места у односу на последњи извештај из 2018. године. Важно је нагласити и да наша држава по том питању не назадује само у последњих годину дана, већ да се 2017. нашла на 66. месту, што значи да је пала за 7 места у односу на претходну 2016. годину.
Теодора Ранђић
Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
Овај надалеко познат новинарски клише већ дуже време проналази место у дневним листовима. Некако смо сви већ навикли на овакве помпезне наслове. Као да више и не примећујемо њихову токсичност. Ма колико сулудо звучали, већина нас ће прочитати шта се крије испод овако наизглед примамљивог наслова. А шта се испод њега заправо налази?
Лако је закључити да овакви наслови крију текст са обиљем дезинформација које шире панику међу људима. Новинари их користе из простог разлога: рејтинг. Ипак, новинарска професија не дозвољава ширење неистине путем медија, већ заступа објективно представљање догађаја на неком подручју. Чини се да се ретко ко тога придржава, и да је зарада важнија од професионалне етике.
Ширење дезинформација није кратког даха и има озбиљне последице, али народ још увек није тога свестан.
Поред тога што неки медији измишљају вести, доста њих преноси изјаве појединаца које су извучене из контекста. Није страно ни да су поједини медији јасно политички опредељени, те јавно подржавају једну, а блате другу страну. Небитно да ли је информација проверена, о њој ће се писати тако да она звучи што је скандалозније могуће. Најсвежији пример је информација о појави корона вируса, за коју су виђени наслови попут "КОРОНА ВИРУС СТИГАО У СРБИЈУ! Два мушкарца у ИЗОЛАЦИЈИ, дошли су са ТАЈЛАНДА и из МИЛАНА!" Иако су оба човека тестирана и негативна су на вирус, ова вест у којој јасно пише да је корона вирус стигао у Србију није могла да сачека резултате.
Ширење дезинформација није кратког даха и има озбиљне последице
Неки људи јесу схватили шта народ чита и шта му највише привлачи пажњу, али не смеју заборавити колико штете наносе наслови и вести овакве природе.
Сврха медија је да објективно информишу о догађајима и да буду ажурни, али негативан пример дају они који не извештавају о појединим догађајима, док другима поклањају превише пажње. Зато би свако требало да изабере шта ће да чита или слуша, односно преко ког медија ће да се информише. А објективних је у Србији јако мало.
Уколико неки људи и даље нису свесни проблема, требало би да прочитају податак у ком пише да је Србија на 90. месту Индекса медијских слобода у свету из 2019. године, и да је пала за четрнаест места у односу на последњи извештај из 2018. године. Важно је нагласити и да наша држава по том питању не назадује само у последњих годину дана, већ да се 2017. нашла на 66. месту, што значи да је пала за 7 места у односу на претходну 2016. годину.
Теодора Ранђић
Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
Пројекти
Најновији број
11. април 2024.
