Инфо

21. март 2020.21. мар 2020.
Ништа није као осећај да радиш нешто добро за себе
Није срамота... радити са 16 година

Ништа није као осећај да радиш нешто добро за себе

Зашто млади већ са 16 година почињу да раде? Зато што немају, или желе да имају искуство више? Да ли их је срамота? На ова, и још многа дуга, питања смо одговорили, ми као млади
Један проблем који имамо у нашој држави, на Балкану, по мом мишљењу, јесте тај да постоје „старији“ људи који иду неком несхватиљивом логиком. Мисле да само онај ко нема или га нешто натера, како они кажу: „јадан/а вероватно га нека мука спопала“ одлучује се да ради тако млад. Млади, по правилу, кад то чују, одмах прихватају исти став.
Међутим,нису сви људи исти, неки желе млади да се осамостале и почну већ да раде на себи, док други гледају у телефоне, спавају, напијају се и мисле да је такав живот нормалан и леп.
Сви имамо осуде, како се ко облачи,понаша,изгледа... због тога се неки од нас осећају несигурним. Нису сигурни да ли желе да крену да раде, да се не би суочили са нечијом изјавом да је то глупо и да није нормалан. Због тога смо питали неке младе „раднике“ који су желели нешто више од свог живота, како гледају на рад од 16. Поставили смо им пар питања на која су они одговорили, а притом додали и свој закључак.

Ваше искуство

-Почео сам млад да радим, зато што ми је било глупо да од родитеља тражим неке скупље ствари да ми купе, иако су имали. Питао ме је један шеф кафићи, овде у мојој околини, да ли желим да радим неколико сати дневно, наравно и да ме плати. Ја пре тога нисам ни размишљао много о томе, на прву лопту учинило ми се да је то сјајна идеја, да радим само преко летњег распуста. Али то није било баш тако, вероватно свако од вас када заради нешто мало жели још, тако сам и ја . Наставио сам сада да радим током школске године, али скраћено. Ни то није лоше опет нешто уштедим за мене и моје потребе. Родитељи су ми прво рекли, да не морам али ако баш хоћу да ће да ме подржати. Једини страх, који је био прсутан код мене је тај што сам стално размишљао шта ће рећи моје друштво, хоће ли ме исмевати...итд. Али ни то није био случај, већина је рекла браво тако и треба, да би радили и они да имају код кога. Због тоога бих препоручио да одмах кренте да радите нешто, не гледајући ко ће шта да каже- каже наш вршњак Милан.
-Када сам била млађа, моја сестра је ишла на посао сваког дана и претила ми како ако не будем добра неће купити киндер јаје. Она је се тада осећала сигурном, јер је имала свој новац који је зарађивала радећи, тада у неком бутику. Зато сам ја као мала имала жељу да радим и осећам се моћно као и она. Чула сам да једна продавница, тражи младе раднике преко лета, одмах сам помислила па то је то, то се чекало. Једва сам чекала тај први дан да кренем да радим, да видим како је, какве су колеге...итд. На почетку сам мислила да је то лак посао, да није тешко паковати робу на своје место, али није тако. Тешко је ићи и вежбати у теретани, али ово је још теже. Ма колико тешко било, када имате нешто своје тај осећај нема вредности. Зато стекните нешто своје, због чега ћете бити срећни- прича нам своје искуство Јована.
Ово су приче младих „радницка“, али бих овом прилико волела да и ја, као ауторка ових редова, са вама поделим своје искуство.

Моја прича
Знате сви како је преко летњег распуста,јутро је досаднији део дана, а поподне иде жаргонски речено „лудило“. Тако је било и мени. Другарица ме је позвала да идемо у њено село, овде у околини Шапца, да беремо вишње и дружимо се. Рекла сам да, што да не. Када сам питала маму, рекла је да је то јако тежак посао, цео дан си на сунцу... на шта сам јој ја одговорила да ја то могу и желим. Али ипак је она била у праву. Бити цео дан изложен сунцу, бубама, прљавштини, соком од вишања који се залепио за тебе, је неподношљиво.
Међутим осећај да можеш да се дружиш и зарадиш у исто време је био непроцењив.Мислим да је такав и живот. Изложен си људима који те не подносе, али са друге стране имаш доста људи који су уз тебе. Довољно је да ти подршка буде и једна особа и да ти буде лакше.
Кроз стварање својих снова, састаћемо се са разним ситуацијама и ружним и лепим, морамо се борити. Због тога бих препоручила свима, ма колико имате, да да се борите кроз живот, стварате своје снове сами, јер је најлепши осећај када си срећан јер си учинио нешто добро за себе. На почетку ћете мислити да ви то не можете, тада помислите какав је крај и биће вам лакше. Исто као и са школом, учите иако то не волите али када знате да ћете на основу свог труда добити највећу оцену, онда и није тешко. Верујте у себе!
Кети Симић

Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa