21. март 2020.21. мар 2020.
НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА
ЈЕДАН ШАМАР ЈЕСТЕ НАСИЉЕ
Омаловажавање карактера, изгледа, интелигенције, „седи, ћути, шта ти знаш о томе, кога си питала да изађеш на кафу..“ – овако све почиње. Затим се „омакне“ и шамарчић. Сваки 10 мушкарац сматра да је оправдано понекад ударити девојку. Има и жена које исто то мисле. Али шта се деси када то више не буде успутни шамарчић – већ шамарчина. Праћена ударцима, модрицама, виком
Живимо у свету у ком нас од малена уче да су мушкарци ти који би требали да причају, а жене да ћуте. Да лу су вам родитељи, док сте били мали, говорили да не би смели да се противите брату – јер он је мушко? Већини људи прва асоцијација на насиље над женама је неки љубоморан дечко или муж.
1.7 милиона жена у нашој земљи је претрпело неки вид насиља.
Знаци упозорења
Не можемо никада знати шта се другима дешава иза затворених врата, али постоје ствари које би могли приметити када су у питању жртве породичног насиља. Центар за женска права је навео неке од њих:
• Жртва у сваком тренутку јавља партнеру где је и шта ради
• Често изостаје из школе, са посла, не присуствује друштвеним окупљањима без објашњења
• Има ограничење или забрану контакта са породицом или пријатељима
• Облачи се тако да прикрије модрице (носи ролку лети, наочаре за сунце у затвореном простору)
• Има низак ниво самопоуздања чак иако је некад била сигурна у себе
• Депресивна је, анксиозна, има самоубилачке тенденције
Омаловажавање карактера, изгледа, интелигенције, „седи, ћути, шта ти знаш о томе, кога си питала да изађеш на кафу..“ – овако све почиње. Затим се „омакне“ и шамарчић. Сваки 10 мушкарац сматра да је оправдано понекад ударити девојку. Има и жена које исто то мисле. Али шта се деси када то више не буде успутни шамарчић – већ шамарчина. Праћена ударцима, модрицама, виком.
„Нисам га никад пријавила због страха јер је знао да каже да ће брже он доћи до мене да ме убије, него полиција до наше куће“, „мајци сам рекла шта ми се дешава, она ми је рекла да ћутим јер је он старији, зна како треба“, „дешавало се да ме и на њиви претуче. Мени је 17 зуба избијено. Моја деца су све то гледала. Пре 4 године ме је тровао живом.“ – ово су само нека сведочења жртви насиља. Медији су препуни њихових исказа, који описују пакао кроз који су жртве пролазиле. Али и поред свих ових информација, на Балкану је још увек изазов говорити и борити се против насиља.
28 жена у 2019.години биле су убијене од стране својих партнера. Две жене мање у односу на 2018.годину. Можемо закључити да се и поред низа закона, стратегија, препорука ситуација скоро и не мења.
Питате се у чему је проблем?
Убиству претходи малтретирање и насиље. Проблем је у томе што жртве често не пријављују насиље. Многе од њих сматрају да је то „њихова ствар“, да се о томе не говори. Али није, то је проблем свих нас. Често могу наићи и на систем који их неће заштитити на адекватан начин. Насиље у породици је кривично дело и није у оквиру личне ствари. Други проблем је што је у нашем друштву још увек присутна толеранција на све врсте насиља. Психичко насиље, које оставља дубоке последице, још увек се не препознаје довољно. А са њим све почиње. Има тежину као и физичко насиље.
НИСИ САМА!
СОС ТЕЛЕФОН АУТОНОМНОГ ЖЕНСКОГ ЦЕНТРА
0800 100 007
Ако сумњате да је неко жртва насиља – пријавите. Немојте ћутати и мислити да јој не можете помоћи, да то није ваша ствар или да би она то рекла да жели да прича. Помозите јој. Даћете јој подршку али можда и спасити живот.
Жељана Пантелић
Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
1.7 милиона жена у нашој земљи је претрпело неки вид насиља.
Не можемо никада знати шта се другима дешава иза затворених врата, али постоје ствари које би могли приметити када су у питању жртве породичног насиља. Центар за женска права је навео неке од њих:
• Жртва у сваком тренутку јавља партнеру где је и шта ради
• Често изостаје из школе, са посла, не присуствује друштвеним окупљањима без објашњења
• Има ограничење или забрану контакта са породицом или пријатељима
• Облачи се тако да прикрије модрице (носи ролку лети, наочаре за сунце у затвореном простору)
• Има низак ниво самопоуздања чак иако је некад била сигурна у себе
• Депресивна је, анксиозна, има самоубилачке тенденције
Омаловажавање карактера, изгледа, интелигенције, „седи, ћути, шта ти знаш о томе, кога си питала да изађеш на кафу..“ – овако све почиње. Затим се „омакне“ и шамарчић. Сваки 10 мушкарац сматра да је оправдано понекад ударити девојку. Има и жена које исто то мисле. Али шта се деси када то више не буде успутни шамарчић – већ шамарчина. Праћена ударцима, модрицама, виком.
„Нисам га никад пријавила због страха јер је знао да каже да ће брже он доћи до мене да ме убије, него полиција до наше куће“, „мајци сам рекла шта ми се дешава, она ми је рекла да ћутим јер је он старији, зна како треба“, „дешавало се да ме и на њиви претуче. Мени је 17 зуба избијено. Моја деца су све то гледала. Пре 4 године ме је тровао живом.“ – ово су само нека сведочења жртви насиља. Медији су препуни њихових исказа, који описују пакао кроз који су жртве пролазиле. Али и поред свих ових информација, на Балкану је још увек изазов говорити и борити се против насиља.
28 жена у 2019.години биле су убијене од стране својих партнера. Две жене мање у односу на 2018.годину. Можемо закључити да се и поред низа закона, стратегија, препорука ситуација скоро и не мења.
Питате се у чему је проблем?
Убиству претходи малтретирање и насиље. Проблем је у томе што жртве често не пријављују насиље. Многе од њих сматрају да је то „њихова ствар“, да се о томе не говори. Али није, то је проблем свих нас. Често могу наићи и на систем који их неће заштитити на адекватан начин. Насиље у породици је кривично дело и није у оквиру личне ствари. Други проблем је што је у нашем друштву још увек присутна толеранција на све врсте насиља. Психичко насиље, које оставља дубоке последице, још увек се не препознаје довољно. А са њим све почиње. Има тежину као и физичко насиље.
СОС ТЕЛЕФОН АУТОНОМНОГ ЖЕНСКОГ ЦЕНТРА
0800 100 007
Ако сумњате да је неко жртва насиља – пријавите. Немојте ћутати и мислити да јој не можете помоћи, да то није ваша ствар или да би она то рекла да жели да прича. Помозите јој. Даћете јој подршку али можда и спасити живот.
Жељана Пантелић
Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije
Пројекти
Најновији број
18. април 2024.
