Инфо

25. јун 2020.25. јун 2020.
Приредила: Т Трифковић

Приредила: Т Трифковић

СПОРТОМ У ЗДРАВИЈУ БУДУЋНОСТ (4)

Краљица спортова

Недавно истраживање које су спровели шабачки доктори, физиотерапеути и професори физичке културе, показало је да је проценат гојазне деце у шабачким школама чак 23 одсто (државни ниво 13, 7 одсто у узрасту од 7-14 година), сличан проценат је и по питању неправилног држања тела. С обзиром да је реч о младој популацији пројекат је усмерен подједнако и на младе и на њихове родитеље. Пријемчивим речником за основношколце, намера нам је да их подсетимо и упутимо у важностздраве исхране, да их подучимо о значају базичних спортова, првенствено пливања, за правилан психофизички развој, али и популаризујемо физичку активност код младих нараштаја
Након што смо успешно савладали брзину, скочност, снагу и основе вештина које свака поштена нинџа корњача треба да зна, време је да се уозбиљимо. Време је да почнемо причу о правом спорту који од нас изискује рад, ред и дисциплину. Већ смо напоменули у претходним наставцима да ћемо предност дати базичним спортовима, а сам почетак упознавања са истим посветићемо ником другом, него спортској краљици атлетици.

Стара као Грчка
Атлетика је један од најстаријих спортова. Трчање, скакање, бацање... дисциплине признате још од првих Олимпијских игара. Упућени тврде да је историја атлетике, заправо, историја спорта уопште.
Састоји се из три дисциплине: тркачке, скакачке и бацачке-
У тркачке дисциплине спадају спринт на 100м, 200м и 400м и трчање преко препона, затим ту је трчање на средње пруге где спада трчање на 800м, 1500м и на крају ту је трчање на дуге пруге где спадају трке на 300м, 3000м са препрекама, 5000м, 10 000м;
Скакачке дисиплине обухватају скок у вис, скок у даљ, скок са мотком и троскок, и у последње, бацачке дисциплине се убрајају бацање кугле, бацање копља, бацање диска и бацање кладива.

Базични спорт
Поред пливања и гимнастике, атлетика је најпогоднија за људско тело. Прати његов природан покрет, а тренинзи комбинују све што нам је потребно за правилан развој: трчање, скокове, различите вежбе за развој снаге, агилности, скочности.
Атлетским вежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност а учвршћују се својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успешно могу примењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вежбања, помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца. Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове.

За све конституције и терене
Атлетику могу да тренирају сви. Како смо, истражујући ову тему прочитали на сајту једног атлетског клуба: “Они мршавији могу бити добри тркачи или скакачи у даљ, они мало крупнији, који не воле да трче могу бити одлични бацачи копља или кугле, док они који воле да трче спринт или трче преко препона могу постати одлични спринтери или препонаши. Атлетика има за сваког понешто.
Атлетика је индивидуалан спорт, а тренира се тимски. Тренинзи могу бити на затвореном, отвореном, сваком терену и дворани. Не захтева скупу опрему. Најбитнији су упорност и добра воља.

Искуство
Најмеродавније је искуство најбољих. Оних који су се у неком спорту показали и доказали. Од њих је најлакше и најсврсисходније тражити рецепт за успех, врлине и мане.
Због тога смо кратак приказ атлетике тражили од шабачког најпознатијег атлетичара, носиоца бронзане медаље са Европског првенства у кросу Немање Церовца.
Немања је атлетиком почео да се бави у 13. години. Пре тога је тренирао фудбал, а трчању га привукла идеја да све зависи само од њега.
-Колико напорног рада уложиш у тренинг, толико се на такмичењу “наплати” кроз резултат- каже Немања.
По Немањиним речима атлетка је веза за све спортове. Мишићи се равномерно развијају, деца науче правилно да трче и дишу. Касније је прелазак на неки други спорт лакши, уколико, постоји и таленат.
Када и како почети није јасно дефинисано. Код деце се брзо покаже дар.
-Обично се то види од самог старта код деце. Тренер каже да дете има лаган “атлетски корак”. Битни су и издржљивост и брзина, али нису пресудни за тренирање атлетике, правилним тренингом се све надокнади- објашњава Церовац, и додаје да су само тренинзи јако занимљиви, јер тренинг сваки дан може да се одржи на различитом месту.

Значење
Реч атлетика је изведена од античке грчке речи (athlētçs, „борац у јавним играма“) од (athlon, „награда“) или (athlos, „надметање“).[7] У почетку је термин коришћен за уопштено описивање атлетских такмичења - тј. спортско надметање засновано првенствено на људским физичким подухватима. У 19. веку појам атлетика је добио ужу дефиницију у Европи и почео је да описује спортове који укључују такмичарско трчање, ходање, скакање и бацање. Ова дефиниција је и даље најпроминентнија у Великој Британији и већини подручја бивше Британске империје. Штавише, сличне речи на многим германским и романским језицима које се односе на термин атлетика такође имају слично значење.
У већем делу Северне Америке, атлетика је синонимна са спортовима уопште, што одражава у већој мори историјску употребу термина. Реч атлетика се ретко користи у смислу спорта атлетике у овом региону. Термин стаза и поље (енгл. Track and field) преферентно се користи у Сједињеним Државама и Канади за већину атлетских догађаја, укључујући такмичарско ходање и трчање маратона (мада се крос кантри трчање обично сматра засебним спортом).
Извор: Википедија

Најновији број

11. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa