Тајм аут за родитеље: МОТИВАЦИЈА

Недавно истраживање које су спровели шабачки доктори, физиотерапеути и професори физичке културе, показало је да је проценат гојазне деце у шабачким школама чак 23 одсто (државни ниво 13, 7 одсто у узрасту од 7-14 година), сличан проценат је и по питању неправилног држања тела. С обзиром да је реч о младој популацији пројекат је усмерен подједнако и на младе и на њихове родитеље. Пријемчивим речником за основношколце, намера нам је да их подсетимо и упутимо у важност здраве исхране, да их подучимо о значају спортова, за правилан психофизички развој, али и популаризујемо физичку активност код младих нараштаја

Било да је ваше дете већ почело да се бави неким спортом, или сте у периоду одабира, пред вас, родитеље се неминовно намеће питање мотивације. Његово вишезначје је у складу са битношћу подстицања жеље како за сам почетак тренинга или истрајност у истом.
О томе колико је физичка активност корисна за превенцију настанка различитих обољења, као што су болести срца и крвних судова, остеопорозе, дијабетеса, анксиозности, депресије... сте већ милион пута читали или чули, али не можете пред свог седмогодишњака стати са трактатом о добробити спорта за његово здравље, јер ћете га у најмању руку само жестоко сморити, а у најгорем случају заувек одвратити од идеје да се покрене.
Са друге стране, честа грешка приликом самог одабира спорта или дисциплине којем ће ваши потомци да се баве је наметање соствених неостварених жеља и амбиција. То што ви нисте успели да постанете нови Александар Ђорђевић, упркос неоспорном дару за кошарку, не значи да ваше дете има афинитета за то.
Но кренимо редом.

Покренути их
Прва ставка је заинтересовати их за спорт. Стручњаци се слажу да је за правилан развој детета неопходно бар 60 минута спортских активности у току дана, али су искушења попут јутјуба, игара и друштвених мрежа озбиљан противник у покретању вашег малишана на физичку активност. Пред вама је питање свих питања како их у време када им је доступан читав свет, “извући” напоље и заинтересовати за игру? На жалост, ту пречице нема: упорност и инвентивност су једина решења. Домишљатост у смислу осмишљавања и дозирања физичких активности, тако да спорт представља извор задовољства, забаве и опуштања, а не додатно оптерећење и вртлог фрустрација. Упорност да након сто неуспелих покушаја, инсистирате на покрету и сто први пут.

Ипак, без притиска
Немојте их превише форсирати. Свако присиљавање води ка отпору. Ваша улога је у томе да им објасните да је спорт добра прилика за игру, забаву, стицање нових пријатеља, али одабир истог препустите њима.
Често, упркос вашој најбољој намери, ваше дете није заинтересовано за спорт. Не силите их, већ поразговарајте о проблему. Стручњаци кажу, уколико је у овом случају реч о стидљивости или неком имагинарном страху, стрпљење и упорност ће их отклонити. Затим, размислите да ли ваше дете није већ превише оптерећено неким другим активностима, па му је једноставно свега “преко главе”. У том случају им дозволите да бирају, да сами сходно својим интересовањим неке обавезе задрже, а неке оставе по страни. Тако ћете им улити осећај одговорности за сопствени живот, а истовемено дозволити да буду оно што најбоље знају: деца.

Деца не треба да јуре ваше амбиције
Они су ти који бирају. Не нервирајте се чак, ни то што ће на самом почетку можда мењати спортове док не нађу онај који им одговара. То је у најранијој фази сасвим нормална појава.
Они нису ту да јуре ваше амбиције. Што пре схватите да су Новак Ђоковић и Ивана Шпановић једни у милион, лакше ће бити и вашем детету и вама. Такође, чињеница да сте ви некадашња звезда одбојкашког, кошаркашког или неког другог терена не значи да и ваше дете треба да тренира исти спорт. Напротив, у оваквим случајевима деца се често осете пониженима уколико нису успешна или им тренинзи не иду од руке. Имају осећај снажног разочарања значајних других, јер не могу да понове успех из њихових дечјих дана.
Поштујте жеље, али и могућности
Прави одабир се врши слушајући детеова интересовања, али и реално процењујући његове вештине и могућности. Објективно сагледајте способности и спремност вашег детета за спортове који подразумевају физички контакт као и ауторитет тренера, као и сколност ка индивидуалним или екипним спортовима.

Будите ненаметљива подршка
Тренер је тренер, а родитељ родитељ. То треба да вам је стално у глави. Ваша деца ће ценити заинтересованост и псрисуство, али не бркајте улоге. То уме да буде крајње контрапродуктивно. Деци треба још неки ауторитет сем вас, а иделана фигура у том смислу је тренер.
Будите ненаметљива подршка. Пратите их и бодрите. Не грдите их ни када нисте задовољни резултатима, када сте разочарани изгубљеном утакмицом. Кажите им када су заслужено изгубили, објасните да уколико буду улагали свој максимум и труд, следећи пут ће бити успешнији. То је добар пут за стицање поверења, спречавање разочарања и наставак мотивације за наставак тренирања.

Не инсистирајте на успеху по сваку цену
Спорт је најбоља имитација стварног живота. У њему деца, на најбезбеднији начин уче “правила игре”. На жалост, данас сведочимо бројним примерима да се приликом утакмица и такмичења одвија прави мали рат, рат руковођен сујетама одраслих, различитим интересима, облицима непрофесионалности и неваспитања. Покажите својој деци како се исправно понаша у тренуцима победе, али и пораза. Не инсистирајте на причи “успех по сваку цену”, јер бити “најбољи” није увек мерило успеха. Уместо тога, научите их да је најбитније да у сваком тренутку пруже сопствени максимум, да се играју и уживају. То је поента спорта.

Благодети спорта у дечјем узрасту:
- смањење ризика од гојазности
- побољшавање кардиоваскуларних функција
- правилан раст и развој костију, мишића, лигамената и тетива
- побољшава равнотежу и координацију покрета
- смањује хроничну мишићну напетост, а самим тим нема главобоље и боли у леђима
- побољшава квалитет сна
- развија самопоуздање, формира карактер
- спознаја да се и спорт и живот састоје од наизменичне смене победе и пораза

Приредила: Т.Трифковић