13. август 2020.13. авг 2020.
СПОРТОМ ЗА ЗДРАВИЈУ БУДУЋНОСТ (10)
Шетај, немаш изговор
Недавно истраживање које су спровели шабачки доктори, физиотерапеути и професори физичке културе, показало је да је проценат гојазне деце у шабачким школама чак 23 одсто (државни ниво 13, 7 одсто у узрасту од 7-14 година), сличан проценат је и по питању неправилног држања тела. С обзиром да је реч о младој популацији пројекат је усмерен подједнако и на младе и на њихове родитеље. Пријемчивим речником за основношколце, намера нам је да их подсетимо и упутимо у важност здраве исхране, да их подучимо о значају спортова, за правилан психофизички развој, али и популаризујемо физичку активност код младих нараштаја
Иако је пројекат „Спортом за здравију будућност“ кренуо да се реализује у јеку епидемије корона вируса трудили смо се да га у нашим текстовима вешто заобиђемо. Писали смо о спортовима, мотивацији, игри не осврћући се на препреке у „нормалном“ функционисању и руководећи се идејом „где постоји воља, постоји и начин“.
У данашњем наставку, међутим, свесни „скучености“ света условљене пандемијом и немогућности одржавања већине тренинга уобичајеним темпом, решили смо да текст посветимо старој, доброј шетњи. Активности коју сви олако схватамо и непридајемо јој важност коју она, реално, има за наше здравље.
Лака, а ефикасна
Пешачење до школе, поготово у мањим местима, код старијих генерација се подразумевало. Овај редовни ход (уколико вам кућа није била „тик“ до школе), задовољавао је добар део свакодневних потреба за покретом. Данас се чини, да чак и шетња, која је најлакша активност, захтева одређене припреме и планирања, а заправо све што вам је потребно је добра воља.
Изађите са својим дететом напоље. Заборавите кључеве од аута и само крените. Не морате имати ни конкретно одредиште, можда је баш без циља забавније. Идите куда вас пут нанесе. Након само двадесет минута хода осећаћете се срећније и енергичније.
Шетња не замара много ни срце, ни плућа, нити кости и мишиће, па је погодна за скоро све људе. Иако и није веома интензивна активност, једносатна шетња може помоћи да сагорите и до 300 калорија неким умереним темпом. Оштрији ритам може донети и часовни калоријски утрошак и до 700 калорија.
Повећан проток крви и боља повезаност неурона су главни разлози због којих шетња побољшава памћење. Шетња је нарочито битна за две групе људи у том смислу – децу, чије способност памћења се тек развија и старије, који често пате од великог губитка у квалитету живота услед проблема са памћењем.
У поређењу са трчањем (која је динамичнија активност), током ходања је мања могућност за повредама. Истраживања су показала је скоро 50% мањи ризик од непредвиђених тегоба уколико редовно и пажљиво шетате. Поготово ако сте у друштву са вама омиљеним особама.
Техника
Да би учинковитост на здравље била што већа, постоји неколико правила које морате испоштовати. Оптимално трајање шетње би требало да буде од пола сата до 45 минута, док је само брзина условљена вашим личним могућностима и осећају. Односно, уколико током хода можете да запевате, време је да убрзате. Стручњаци кажу да је иделана брзина она при којој можете да водите повремен и незахтеван разговор, а да се лампица за грешку пали у оном тренутку када не можете да дођете до даха.
На почетку треба ићи лаганим ходом. Истраживачким, ходом који вам омогућава да истражујете и уживате у околини. Поглед не сме бити усмерен у под, већ три до четири метра испред себе, јер то омогућава правилан положај врата и леђа. Руке, приликом сваког покрета иду ритмично напред/назад, увек су опуштене, прстију мало савијених. Брзина рада руку, прати брзину корака. Стомак је раван, затегнут.
Корист за здравље
На првом месту помаже нам да стекнемо кондицију, а истовремено можемо смањити могућност обољевања од кардиоваскуларних болести у старијем добу. Шетање је корисно за циркулацију у телу, јача срце и регулише притисак, велики учинак има у мршављењу и одржавању телесне тежине, убрзава метаболизам и рад црева, јача и обликује мишиће. Такође, подстиче правилну расподелу калцијума у костима и помаже у изградњи коштане масе, што опет смањује вероватноћу обољевања од остеопорозе, која се у великој мери појављује код жена. Велика корист од пешачења је и правилан рад плућа и побољшано дисање.
Шетање помаже и у регулисању нивоа шећера у крви, што значи да одржава ниво инсулина у нормали и на неки начин држи дијабетес на одстојању, да тако кажем. Ова физичка активност је погодна за све, како за здраве особе и труднице, тако и за гојазне, оболеле од артритиса и уопште особе са различитим здравственим тегобама које не смеју да се баве неким напорнијим активностима. Такође, ово је активност која ублажава бол код хроничних болести, па не само да је добра за болесне, већ се и препоручује.
Због многобројних благодети које шетња има по целокупно здравље организма, требало би да се потрудите да што више шетате
Због брзог темпа живота и нестрпљивости, спонтану шетњу готово скроз смо потиснули из свакодневног живота, па уместо да искористимо сваку прилику за здраво пешачење и бринемо о свом телу, радије бирамо ауто и друга превозна средства, а запостављамо све благодети које шетња доноси. Право је време да то промените, колико већ данас.
У данашњем наставку, међутим, свесни „скучености“ света условљене пандемијом и немогућности одржавања већине тренинга уобичајеним темпом, решили смо да текст посветимо старој, доброј шетњи. Активности коју сви олако схватамо и непридајемо јој важност коју она, реално, има за наше здравље.
Лака, а ефикасна
Пешачење до школе, поготово у мањим местима, код старијих генерација се подразумевало. Овај редовни ход (уколико вам кућа није била „тик“ до школе), задовољавао је добар део свакодневних потреба за покретом. Данас се чини, да чак и шетња, која је најлакша активност, захтева одређене припреме и планирања, а заправо све што вам је потребно је добра воља.
Изађите са својим дететом напоље. Заборавите кључеве од аута и само крените. Не морате имати ни конкретно одредиште, можда је баш без циља забавније. Идите куда вас пут нанесе. Након само двадесет минута хода осећаћете се срећније и енергичније.
Шетња не замара много ни срце, ни плућа, нити кости и мишиће, па је погодна за скоро све људе. Иако и није веома интензивна активност, једносатна шетња може помоћи да сагорите и до 300 калорија неким умереним темпом. Оштрији ритам може донети и часовни калоријски утрошак и до 700 калорија.
Повећан проток крви и боља повезаност неурона су главни разлози због којих шетња побољшава памћење. Шетња је нарочито битна за две групе људи у том смислу – децу, чије способност памћења се тек развија и старије, који често пате од великог губитка у квалитету живота услед проблема са памћењем.
У поређењу са трчањем (која је динамичнија активност), током ходања је мања могућност за повредама. Истраживања су показала је скоро 50% мањи ризик од непредвиђених тегоба уколико редовно и пажљиво шетате. Поготово ако сте у друштву са вама омиљеним особама.
Техника
Да би учинковитост на здравље била што већа, постоји неколико правила које морате испоштовати. Оптимално трајање шетње би требало да буде од пола сата до 45 минута, док је само брзина условљена вашим личним могућностима и осећају. Односно, уколико током хода можете да запевате, време је да убрзате. Стручњаци кажу да је иделана брзина она при којој можете да водите повремен и незахтеван разговор, а да се лампица за грешку пали у оном тренутку када не можете да дођете до даха.
На почетку треба ићи лаганим ходом. Истраживачким, ходом који вам омогућава да истражујете и уживате у околини. Поглед не сме бити усмерен у под, већ три до четири метра испред себе, јер то омогућава правилан положај врата и леђа. Руке, приликом сваког покрета иду ритмично напред/назад, увек су опуштене, прстију мало савијених. Брзина рада руку, прати брзину корака. Стомак је раван, затегнут.
Корист за здравље
На првом месту помаже нам да стекнемо кондицију, а истовремено можемо смањити могућност обољевања од кардиоваскуларних болести у старијем добу. Шетање је корисно за циркулацију у телу, јача срце и регулише притисак, велики учинак има у мршављењу и одржавању телесне тежине, убрзава метаболизам и рад црева, јача и обликује мишиће. Такође, подстиче правилну расподелу калцијума у костима и помаже у изградњи коштане масе, што опет смањује вероватноћу обољевања од остеопорозе, која се у великој мери појављује код жена. Велика корист од пешачења је и правилан рад плућа и побољшано дисање.
Шетање помаже и у регулисању нивоа шећера у крви, што значи да одржава ниво инсулина у нормали и на неки начин држи дијабетес на одстојању, да тако кажем. Ова физичка активност је погодна за све, како за здраве особе и труднице, тако и за гојазне, оболеле од артритиса и уопште особе са различитим здравственим тегобама које не смеју да се баве неким напорнијим активностима. Такође, ово је активност која ублажава бол код хроничних болести, па не само да је добра за болесне, већ се и препоручује.
Због многобројних благодети које шетња има по целокупно здравље организма, требало би да се потрудите да што више шетате
Због брзог темпа живота и нестрпљивости, спонтану шетњу готово скроз смо потиснули из свакодневног живота, па уместо да искористимо сваку прилику за здраво пешачење и бринемо о свом телу, радије бирамо ауто и друга превозна средства, а запостављамо све благодети које шетња доноси. Право је време да то промените, колико већ данас.
Пројекти
Најновији број
18. април 2024.
