Инфо

5. август 2021.5. авг 2021.
Млади о родној равноправности
ПОКРЕНИ СЕ... (5)

Млади о родној равноправности

Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препреке наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
Један од циљева овог пројекта је скупити смернице од оних који су успешни за неке нове генерације. Показати им и олакшати пут. Међутим, у овом броју вам доносимо погледе троје младих људи на ову тему.

Жељана Пантелић: Родне стереотипе нам намеће друштво од рођења
-Ако погледамо неколико деценија иза себе можемо приметити да су жене тада имале много мања права него данас. Годинама, спроводиле су се разне реформе, доносили закони, водиле борбе да се успостави равноправност између полова. Али, упркос свему томе, родна равноправност је један од највећих проблема данашњице. Својевремено, настао је и један битан покрет под називом „Феминизам“. Његов циљ је ширење права и улоге жене у друштву тако што проблеме чине видљивијим, идентификујући насиље и дискриминацију жена.

Родне стереотипе нам намеће друштво од рођења – почев од тога да дечаци носе плаво а девојчице розе, да дечак има кратку а девојчица другу косу па све до тога да је на пример таксирање „мушки посао“ а шминкање „женски“.

Жене су слабији пол и као такве су често жртве насиља. Трпе га на послу, код куће, на улици, у школи – свуда! Поражавајућа чињеница је да много мушкараца сматра да је у реду ударити жену, да то није насиље(!?). Иако нисмо сви исти, иако се разликујемо према полу, изгледу, особинама, начину размишљања – у погледу права сви смо једнаки, статус у друштву мора бити исти за све!

Иако се на много позиција јавног сектора у нашој држави налазе жене, почевши од Владе па све до чела разних Министарстава, Скупштине, покушавајући да демонстрирају побољшање положаја жена у Србији чинећи је либералном земљом, по многим другим параметрима можемо закључити да рад на равноправности полова назадује.

Наиме, према статистици, иако су жене образованије, њихова зарада је нижа а пут до проналаска посла тежи. Многе од њих чак и не могу да раде пуно радно време јер брину о деци. Са доласком Короне, удаљили смо се као друштво од освешћавања битности родне равноправности, количина насиља је порасла, а број жена које су добиле отказе је све већи. Срећне су девојке које на послу нису доживеле неки вид насиља или сексистички коментар од стране њихових послодаваца па чак и колега. Да ли бисте веровали, да чак и у школама, образовним институцијама, професори објашњавају ученицима да је њихова једина сврха постојања „даља репродукција“? Да ствар буде гора, чак и професорке намећу мишљење да девојке морају да буду тихе и неприметне јер у супротном – изазивају мушкарце и насиље треба да очекују.

Данас жене имају свој дан, 8. март – као симбол борбе за њихова права у политичком, економском, друштвеном животу... Тог дана, друштво нас је тако научило, да се купују чоколаде, поклони, цвеће. Али када би се освестили и схватили да је уместо убраног цвета боље да усаде у себе и своју децу осећај за једнакост, да уместо купљене огрлице ослободе жену окова у који су је ставили, а да поклоњену чоколаду замене несебичном бригом и помоћи – феминизам би остварио циљ постојања а свет постао лепше место, једнако за све.

Милица Жугић: Лик тетке из унутрашњости
Од норми за ,,одржавање“ личне хигијене, правила ,,лепог“ понашања, ,,прикладне“ униформе до родноприкладних послова… Неравноправност почиње да буде видљива од најранијег периода живота, завршава се завршетком живота, а присутна је у свим сферама живота, банализујући значај наших бића при сваком кораку који начинимо.

Родна неравноправност, иако могућа и према мушкарцима и даље, махом, окренута према женама, до те мере је уткана у основ како нашег менталитета тако и принципа по ком функционише свет да је често ни не примећујемо, учени да је нормализујемо и занемарујемо.

Родна неравноправност можда би најбоље могла да буде представљена у лику и делу Ваше тетке из унутрашњости коју сте, ради реда и да се не увреди, и ове године позвали на славу, рођендан, прославу Нове Године или Божића…

Наиме, таман након што сте, савршено скоцкани ( да се не прича после како сте аљкави и како сте се запустили) за породични окуп у дневној соби решили да дате себи одушка тако што ћете приуштити себи да седнете и Ви у ту фотељу која се генерацијама у назад сматра малим троном сваке куће, док још у глави проверавате да ли су сви судови опрани, сви послужени јелима која су спремана у протекла три дана, да ли је свима чаша допуњена и сва деца збринута она раширених очију окреће баш ка вама.
Нисте још успели ни да спустите руку на наслон, а изнад њеног злоћудно насмејаног лица појављују се упитници. Срчући гутљај кафе проглашава рат и креће у напад непримереним и пре свега непотребним питањима.

,, Душо, има ли неки дечко? Мора да буде за такву лепотицу, а и време ти је.“
,, Па не знам, можда је требало да упишеш нешто мање захтевно, као моја Сања… Све је то лепо, али како ћеш децу да одгајаш, да водиш рачуна о кући? Па неће ваљда неко други да ти води кућу.“
,, Даћу ти ја број свог фризера и козметичара, видећеш, довешће те у ред и то за ситне паре.“
,, Јао какву си кафу направила-спремна си за удају.“
,, Да ти тетка каже, немој срећо, ни од кога да зависиш. Треба да се удаш, нек он мисли да те има, али…“
,, Ниси луда сама да петљаш око тих каблова и аута, зови неког човека да ти то погледа.“
,, Јао јесте чули за ону Микину жену шта је обукла и с ким је била? Није ни он неки човек, туче је и пије, али шта њој би…..“

Горан Димитријевић:
Ситуација се споро мења

-Што се тиче родне равноправности у Србији, мислим да је на катастрофалном нивоу, али се креће ка бољем. Све више имамо едукација везаних за родну равноправност и мислим да свака закачи бар мало циљне групе. На последњем семинару којем сам био било је разних група људи. Освешћених, неосвешћених и средње освешћених. Драго ми је јер су многи од њих дошли да уживају у бесплатним забавним стварима које ова едукација пружа, а ухватили су и по коју битну ствар и научили доста о женама и мушкарцима.

Мој тата не воли да распрема и када му кажем да то уради, он каже да ће бити и мушко и женско у кући. Ја редовно перем судове и рибам купатило али не желим да за себе кажем да сам особа која је прави поштовалац родне равноправности јер сви ми стално морамо радити на себи, јер ми у доста ситуација, без размишљања, будемо родно неравноправни према другима. Ситуација се мења, али неправде остају у истом или већем броју, све док их имамо, ситуација је лоша.
Т.Т.

Најновији број

24. новембар 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa