Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
Примери који покрећу, жене које су успеле да се изборе за свој положај и право да се питају до сада су биле теме нашег серијала. У овом наставку имаћемо мало другачију причу. Представићемо вам мајку троје деце, супругу, предузетницу, саветника за запошљавање у богатинској филијали НСЗО, координаторку за родну равноправност у Мачви. Жену која од 2014. године широм Србије гласно говори о обесправљености, борби и успесима својих суграђанки, Јелену Ристић.
Без статистике иулепшавања Искрено, у центар. Без замарајуће статистике и улепшавања. Такви су Јеленини наступи на различитим конференцијама и дебатама на које је до сада позивана да прича о положају жена у Мачви. Прво иступање у јавност, пре седам година остаће упамћено по реченицама:
-Долазим из Богатића тј. Мачве. Када сам припремала овај говор желела сам да вас подсетим на неку моју знамениту земљакињу и нисам могла да се сетим ни једног имена. Не зато што су жене из мог краја лење, мање храбре или неинтелигентне, него зато што су увек стајале иза своје браће, очева и мужева- говорила је Јелена Ристић.
Велика помоћ У више наврата током разговора Ристићева је напоменула одличну сарадњу коју има са представницима Владе Републике Србије, али и Центром за социјални рад у Богатићу.
Тадашњи министар Зоран Ђорђевић и државна секретарка Стана Божовић, препознали су њену енергичност и још увек јој поклањају поверење у заједничкој борби за друштво једнаких.
Својим примером инспирише друге Од првог говора до данас се много променило, твди. Њене Мачванке су пронашле снагу да се супротставе још увек снажном патријархалном духу средине. Данас су видљиве на бројним функцијама: као одборнице, руководиоци јавних установа, предузетнице.
Јелена их храбри, али и инспирише. Бројне улоге, па чак и физички послови нису јој умањили женственост.
У предузетничке воде је упловила након удаје кроз пекарску фирму. Радила је на свим позицијама: од продавачице, преко раднице у производњи до директора.
-Није било мало ноћи када сам устајала у четири сата. Нису ми страни ни физички послови, ни преговори око пласирања наших пекарских производа. Након тога сам отворила козметички салон у Богатићу, а сада сам саветник за запошљавање у НСЗ. Међутим, то што имам државни посао, не значи да се након радног времена поново не нађем у улози продавачице у пекари, или шминкерке у салону- објашњава Јелена Ристић, и додаје:
-Женама из руралних средина је теже да донесу одлуку да уплове у предузетничке воде него женама у градовима. Мање је разумевања за тај корак. Још увек је доминантно схватање да је то “мушки посао”, а да жена треба да “чува кућу и децу”. Оно што посебно боли је да ово “чување куће и деце” подразумева и рад на газдинству, који се нигде не пише... нема пензијског осигурања.
-Битно је да се уреди законска обавеза да свака жена која ради на сеоском газдинству мора обавезно бити социјално, здравствено и пензијски осигурана, јер без тога суштинске равноправности нема- каже Јелена.
Проблеми бројни,али не и нерешиви Економску зависност жена Ристићева најпластичније описује кроз пример комшинице Мире која продаје поврће на пијаци, производе које је сама одгајила, које мери, али које наплаћује њен муж. Могућност управљања зарађеним новцем је ретка, а по Јелениним речима и приступ почетним финансијама или кредитима отежана, јер је имовина у сеоским срединама углавном на мушким члановима домаћинства.
-Да би се бориле са свим изазовима женама на селу се мора обезбедити независност. Од мог првог иступања у јавност са овим проблемима до сада много се променило. Држава је доста учинила. Често се распишу конкурси, што у министарству финансија, министарству културе или министарству рада намењени женама, будућим предузетницама. За сличне пројекте је могуће конкурисати и код различитих организација, на пример код НАЛЕД-а са којим имамо одличну сарадњу. Све то говори да се ствари суштински мењају- објашњава Јелена Ристић.
Јеленине “Црнобарке” Учествујући на разним пројектима посвећеним родној равноправности Јелена Ристић је сарађивала са Удружењем жена “Црнобарки”. Каже да су заједно обишле целу Србију и побрале бројне симпатије свих који су их упознали.
Да научимо једна другој да верујемо -Свака од нас има оно по чему је посебна. Свака има дар. Познајем жене које својим рукама магију стварају, оне које од торти и колача направе чаролију, или од балона и папира бајковити свет. Оне често себи тај дар не признају, као што ни моја комшиница не сматра успехом да је за једно вече завила 200 сарми. А све је то посао и тражи човека. Тешко ми је када видим да жена жени неће да удели комплимент, да избегавамо да будемо једна другој подршка, јер заједно брже и лакше можемо да мењамо свет- закључује Ристићева. Т.Т.
