Кад има слоге, има свега

Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије

Милосава и Данијела Гачић, свекрва и снаја из Богатића, већ две и по деценије граде заједнички посао производње зимнице. Кажу да су сложне, и да управо због тога могу да постигну све и развијају започето, али да је сам положај жене на селу тежак, те да држава са своје стране може доста да учини да га поправи.

Мотив за рад и улагање у прераду воћа и поврћа била им је егзистенција. Да имају основне услове заживот, истиче Данијела и додаје:
-Човек данас мора да ради цео дан, или више послова да има да би преживео.
Радни дан је у породици Гачић клизна категорија. У сезони почне у четири, а заврши се у два ујутро, а некад се само преспе у наредни, без сна и одмора.

Почело “по поруџбини”, развија се у стабилан посао
Милосава Гачић је почела да спрема ајвар по поруџбини пре неколико деценија. Била су то нека друга, и по њој стабилнија времена. Године када се знало за ред.

-Било је другачије, нормалније. Радила сам у трговини, а кући смо производили зимницу у мањем обиму. Лепше се живело- прича Милосава која је задужена за већину рецепата на којима и данас почива њихова производња, док је за иновације задужена снаха Данијела.

-Свекрва ме је увела у овај посао. Има одличне рецепте, неке још и од старе “Шапчанке”. Тих традиционалних састојака се придржавамо већ 25 година. Са друге стране, ја као млађа особа пратим интернет, односно, тражим начин да нам олакшам, а да задржимо квалитет- објашњава Данијела.
Годинама смо само радили ајвар по поруџбини. А онда смо почели да правимо ракију од сопственог воћа и прича се полако ширила. Сада је већ доста људи чуло за нас, а производе пласирамо на различитим сајмовима и фестивалима.

Озбиљнији посао тражи већа улагања
Како је пословна прича расла било је потребно и више улагања. Само амбалажа и налепнице представљају значајан издатак, а камо ли ширење производње.

-Има пуно тога да се ради у Србији, али мало помоћи би нам значило. Велика су издавања када кренеш у озбиљнију производњу. На фестивалима ми прилазе жене, питају за савет, а ја кажем да увек може да се крене од онога што имаш у башти, краставце, паприку, парадајз, јер мислим да, уколико дођеш спреман са продајом са Фестивала зимнице у Коцељеви можеш финансијски да “натегнеш” годину и да свака жена од тога може да издржава себе и децу- истиче данијела Гачић.

Жене за зимницу, мушки члан за ракију
Када је реч о родној равноправности, по обиму посла разлике нема. Милосава и Данијела су задужене за туршије, ајвар, џемове, слаткое, воћне сокове, док је син и муж Зоран посвећен прављењу алкохолних пића.

-Зоран нам помаже све што зна. Наравно да неће стајати поред шпорета да меша, али зато огули смокву, меље потребно воће за ракију, пече ракију. Ради исто колико и ми. Нема ту неке велике разлике- каже Данијела, мајка и бака троје унучади.

-Имали смо једну ћерку, а онда смо добили још четворо деце: зета и три унука. За ћерку смо сигурни да неће наставити наш посао, а од унучади се надамо да ће бар једно. Од малих ногу их навикавамо на посао. Већ знају да не смеју да прилазе врућем казану и да дирају ракију. Воле да се врзмају овуда и гледају шта ми то радимо.

Може много тога да се мења
Тешко је бити жена на селу. Рад и одрицање. Мало времена за одмор. Међутим, Данијела мисли да помоћи има. Само би надлежни могли мало више да се потруде и позабаве овим проблемом.
-Може доста тога да се промени. Прво, да обезбеди свим мајакам које роде треће дете пензију, потом да им олакша и скрати радно време, да укине рад недељом. Односно, прво би требало омогућити мајкама да проводе време са својом децом, а онда све остало. У смислу посла, постоје подстицаји за различите категорије жена, али и ту су потребне измене, јер постоји много жена које би се бавиле овим послом, али немају почетна средства, а од кредита код банака их је страх- закључује Данијела Гачић.
Т.Т.