ИСПЛАТИВА УЗ МАЛО ПОСЛА

Већ годинама је у нашој земљи тренд да се, често и необразовани људи, селе у град у потрази за послом, док им земља у селу остаје необрађена. Ипак, с времена на време чује се и за оне који су схватили потенцијале пољопривреде, па су се са факултетским дипломама “дохватили мотике“. Пример за то су ветеринари Слађана и Никола Ракић, који у Горњој Врањској гаје малину.
Слађана је на докторским студијама, док Никола ради, али им пољопривреда представља додатни извор прихода. За малину су се, кажу определили, јер око ње нема много посла, а сорта коју су посадили врати уложено већ у првој години. Да би спојили бригу о двоје мале деце, Николин посао, али и пластенике и стоку, око којих помажу Николиним родитељима, малина се показала као идеална.
- Прошле јесени смо посадили 40 ари “Полане“. То је сорта која стиже исте године и ако се посади на пролеће, даје род тог лета. За разлику од оних сорти које стижу у јуну и рађају само месец дана, ова стиже нешто касније, али зато може да се бере до првог мраза, наводи Никола.
Саднице су донели из Слађаниног родног Пријепоља. Очекивани принос је око 1 килограма по садници, међутим, због обилних киша ове године род је био мањи. Беру се свака три дана, а радну снагу, кажу, није лако наћи.
- Четворочлана породица може да обрађује пола хектара. Тренутно малине откупљује само једна хладњача, по цени од 160 динара. То је солидно. Није велика зарада, али се исплати. Због тога планирамо проширење следеће године. Поред ових 2.000 садница, засадићемо још толико, каже Ракић.
Предност ове сорте малина је и та што се поред рода, продају и изданци, односно нове саднице. Изданци, иначе, стално избијају и убрзо почињу да рађају, па се засад сам умножава. После првог мраза, када више неће моћи да се беру, саднице се косе, да би на пролеће расли поново.