ОПШТИНСКИ ОДБОР ЗЕЛЕНИХ СРБИЈЕ У БОГАТИЋУ
ГМО УНИШТАВА ЗЕМЉИШТЕ
Зелени у општини Богатић сазнају да ће Европска комисија врло брзо, Сталном одбору за биљке и животиње, храну и храну за животиње поднети три нацрта правилника о обнављању дозволе за гајење три генетски модификоване сорте кукуруза. Њихова, назови предност је отпорност на кукурузни пламенац.
Поборници здраве животне средине, озваничени у овом покрету сматрају да би била велика грешка обновити дозволу за те генетски модификоване биљке и наводе више разлога за то.
- ГМО заправо уништава плодност земљишта и биодиверзитета на дуги рок. Да би се заштитио кукуруз од пламенца, најбоље оруђе су одговарајуће ротације и то је ефикаснији метод од хемијских пестицида. Природни инсектициди или природне супстанце ниског ризика, могу такође да се користе и дају задовољавајуће резултате.
Без обзира што је подручје Мачве погодно за гајење органске хране и свих, посебно повртарских биљних врста, на пољопривредној “карти“ обележено је као “црна рупа“ на којој се већ годинама тајно гаји ГМО соја, каже Александар Фирауновић, председник ОО Зелених у Богатићу.
У Мачви се може сазнати да се узгојем ГМО соје највише баве ситни произвођачи. Није случајно да се ГМО соја највише гаји у Мачви и Срему јер је то и сточарски крај па се „мутирана“ соја користи за исхрану стоке. Зна се да храна која се користи у исхрани, посебно свиња, не контролише, па коришћење ГМО соје чија производња је јефтинија, може да донесе и бољу зараду.
Да произвођачи не продају ГМО соју потврђују и откупљивачи и складиштари. Кажу да се лако може утврдити да ли је у питању ГМО соја и додају да је промет смањен и у процентима се креће од 1,8 до 2 одсто. Иначе, у Мачви се ГМО соја узгаја још пре доношења Закона о генетски модификованим организмима, па се семена из тог периода и данас користе. То ипак не умањује штетност ових организама по здравље људи. Проблеми који се најчешће јављају су неплодност, убрзано старење, појава тумора, имунолошки проблеми, као и промене у органима за варење.
Поборници здраве животне средине, озваничени у овом покрету сматрају да би била велика грешка обновити дозволу за те генетски модификоване биљке и наводе више разлога за то.
- ГМО заправо уништава плодност земљишта и биодиверзитета на дуги рок. Да би се заштитио кукуруз од пламенца, најбоље оруђе су одговарајуће ротације и то је ефикаснији метод од хемијских пестицида. Природни инсектициди или природне супстанце ниског ризика, могу такође да се користе и дају задовољавајуће резултате.
Без обзира што је подручје Мачве погодно за гајење органске хране и свих, посебно повртарских биљних врста, на пољопривредној “карти“ обележено је као “црна рупа“ на којој се већ годинама тајно гаји ГМО соја, каже Александар Фирауновић, председник ОО Зелених у Богатићу.
У Мачви се може сазнати да се узгојем ГМО соје највише баве ситни произвођачи. Није случајно да се ГМО соја највише гаји у Мачви и Срему јер је то и сточарски крај па се „мутирана“ соја користи за исхрану стоке. Зна се да храна која се користи у исхрани, посебно свиња, не контролише, па коришћење ГМО соје чија производња је јефтинија, може да донесе и бољу зараду.
Да произвођачи не продају ГМО соју потврђују и откупљивачи и складиштари. Кажу да се лако може утврдити да ли је у питању ГМО соја и додају да је промет смањен и у процентима се креће од 1,8 до 2 одсто. Иначе, у Мачви се ГМО соја узгаја још пре доношења Закона о генетски модификованим организмима, па се семена из тог периода и данас користе. То ипак не умањује штетност ових организама по здравље људи. Проблеми који се најчешће јављају су неплодност, убрзано старење, појава тумора, имунолошки проблеми, као и промене у органима за варење.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
