УМЕРЕН НАПРЕДАК СРБИЈЕ

Према вредности Индекса глобалне конкурентности, у 2016. години Србија је пласирана боље једино од Босне и Херцеговине која заузима 107. позицију на ранг листи Светског економоског форума. Од осталих земаља из окружења, Албанија која је прошле године била за једно место боље рангирана од Србије, данас се налази на 80. месту. Боље резултате у односу на прошлу годину оствариле су Хрватска (74), Бугарска (50) и Словенија (56), док су преостале земље забележиле пад: Македонија (68) , Румунија (62) и Црна Гора, која је након прошлогодишњег 70. сада заузела 82. место на листи. Прва три места на листи задржале су Швајцарска, Сингапур и САД, а најмање конкурентан у свету је Јемен, на 138. месту листе. Истраживач Фондације за развој економске науке Светозар Танасковић, асистент на Економском факултету Универзитета у Београду, који је у Шапцу завршио основну и средњу школу, наводи да је отпочињање реформи позитивно утицало на конкурентску позицију Србије на глобалној лествици, али да је потребно да оне буду настављене и убрзане јер је Србија и даље међу лошије рангираним земљама.
- На Индекс глобалне конкурентности утиче низ показатеља, у које се, између осталих, убрајају институције, инфраструктура, тржишта рада и добара, макроекономско окружење, технолошка оспособљеност и образовање. У готово свим параметрима евидентиран је напредак, највише када је у питању макроекономско окружење, где је Србија поправила положај за 22 места. Лошији резултат у односу на прошлу годину, за 19 места, остварен је у области технолошке оспособљености, али то се може приписати и методологији коју су користили стручњаци Светског економског форума. Српски привредници који су учествовали у анкети, на основу које су добијени резултати, као позитивне промене у последњих годину дана, наводе једноставније процедуре за добијање кредита, односно више могућности за прикупљање капитала за нове предузетничке подухвате, наводи Танасковић.
Директорка Фондације за развој економске науке Јелена Жарковић Ракић истиче да привредници у Србији указују да су пореске стопе и доприноси на зараде једна од препрека за боље пословање, затим неефикасност државне бирократије, нестабилни прописи и приступ изворима финансирања. Она сматра да постоје примери земаља где је смањено опорезивање рада, а у том случају умањени буџетски приходи могу да се надоместе прогресивним порезима на зараде.
Гледано према критеријумима за оцену конкурентности, Србија је по здравству и основном образовању 53. у свету, по високом образовању и обукама 69, а по инфраструктури 74. Међутим, према подиндексу „иновације и фактори софистицираности“, Србија је међу последњима са 120. местом у свету, односно на 125. месту по софистицираности бизниса и на 108. по иновацијама.