Гајење озимог сточног грашка и грахорице
ИДЕАЛНА МАЧВАНСКА ЗЕМЉА
Сточни грашак и грахорица сеју се сада, време за то је најповољније. Оне нису алтернативне, а гаје се на нашим просторима јер долазе у периоду пре соје . Значајне су за силажу. Озими сточни грашак и грахорицу треба сејати током друге половине септембра или почетком октобра, житним сејалицама, уз међуредни размак 12,5 центиметара и на дубину између четири и пет центиметара. Обавезна мера након сетве је ваљање, јер се на тај начин изазива кретање воде из дубљег у плићи део ораничног слоја земљишта у коме се налази семе. Могу да се гаје као чист усев или у смеси са стрним житима.
- Као и код парадајза она је притка, јер је сам грашак пузавица и мора да има ослонац. Битно је да се направи добар однос сетвене норме, увек иде 150 килограма грашка или 120 килограма грахорице и 30 килограма озиме стрнине за хектар ораница. Када дође за жетву, битно је време када се скида. Гледа се највећи садржај протеина у моменту скидања летине. Код грашкова то је период када су у цветању. То важи и за луцерку када се скида као кабаста смеса. У цветању је најјачи потенцијал протеина. Може да се гледа и узраст озиме стрнине. За силажу је најбоља пре њеног цветања. За озиме стрнине је око Ђурђевдана, почетком маја тај период. Најраније трећа декада априла месеца. То су периоди жетве и период када још нема првих откоса луцерке, каже стручњак шабачке Пољопривредне стручне службе Дарко Симић.
Код узгоја мора се обратити пажња на квалитет земљишта. Тражи много калцијума за изградњу свога организма, скоро три пута више од соје или кукуруза. Земљиште је потребно средити пре сетве, али не много, земља у Мачви је карбонатног порекла и има потенцијал док је проблематична лева страна пута од Шапца до Лознице па цео потез до Ваљева. Истраживања рађена на псеудоглеју (Поцерина) и на чернозему су показала да се са две тоне калцијум-карбоната и 30 тона стајњака по хектару постижу најбољи резултати на псеудоглејном земљишту.
- Мачвани могу буквално да се играју јер имају добар квалитет земљишта док се у Поцерини и Посавотамнави земљиште мора „лечити“. Само лечење је релативно јефтино јер се брзо исплати и може се гајити буквално шта хоћеш. На киселом земљишту ништа се не може гајити. Грашак и грахорица су јефтина храна и скраћује период това што даје финансијски бољи резултат. Озими грашак НС-пионир постиже сигурне приносе 40-60 тона зелене крме по хектару, односно између 8-12 тона сена по хектару уз око 20 одсто протеина у сувој материји. Приноси зелене крме озиме грахорице НС-сирмијум износе 30-50 тона зелене крме по хектару и 8-12 тона сена одличног квалитета, наглашава Симић.
Озими сточни грашак и озима обична грахорица пореклом су из умереног климатског појаса Европе и Азије. Обе врсте се углавном користе у облику зелене крме, мада је могуће и справљање сена и силаже. Због квалитетног хемијског састава суве материје, високог садржаја сирових протеина и стимулирајућих материја као што је витамин-Ц, представљају веома вредну компоненту у исхрани свих врста и категорија домаћих животиња.
Грашак и грахорица су одличан предусев за све гајене биљке осим за оне из фамилије махунарки. Након косидбе озимог грашка и грахорице земљиште остаје у повољном структурном стању и има довољно времена за обављање свих врста обраде и припреме за сетву наредног усева.
- Као и код парадајза она је притка, јер је сам грашак пузавица и мора да има ослонац. Битно је да се направи добар однос сетвене норме, увек иде 150 килограма грашка или 120 килограма грахорице и 30 килограма озиме стрнине за хектар ораница. Када дође за жетву, битно је време када се скида. Гледа се највећи садржај протеина у моменту скидања летине. Код грашкова то је период када су у цветању. То важи и за луцерку када се скида као кабаста смеса. У цветању је најјачи потенцијал протеина. Може да се гледа и узраст озиме стрнине. За силажу је најбоља пре њеног цветања. За озиме стрнине је око Ђурђевдана, почетком маја тај период. Најраније трећа декада априла месеца. То су периоди жетве и период када још нема првих откоса луцерке, каже стручњак шабачке Пољопривредне стручне службе Дарко Симић.
Код узгоја мора се обратити пажња на квалитет земљишта. Тражи много калцијума за изградњу свога организма, скоро три пута више од соје или кукуруза. Земљиште је потребно средити пре сетве, али не много, земља у Мачви је карбонатног порекла и има потенцијал док је проблематична лева страна пута од Шапца до Лознице па цео потез до Ваљева. Истраживања рађена на псеудоглеју (Поцерина) и на чернозему су показала да се са две тоне калцијум-карбоната и 30 тона стајњака по хектару постижу најбољи резултати на псеудоглејном земљишту.
- Мачвани могу буквално да се играју јер имају добар квалитет земљишта док се у Поцерини и Посавотамнави земљиште мора „лечити“. Само лечење је релативно јефтино јер се брзо исплати и може се гајити буквално шта хоћеш. На киселом земљишту ништа се не може гајити. Грашак и грахорица су јефтина храна и скраћује период това што даје финансијски бољи резултат. Озими грашак НС-пионир постиже сигурне приносе 40-60 тона зелене крме по хектару, односно између 8-12 тона сена по хектару уз око 20 одсто протеина у сувој материји. Приноси зелене крме озиме грахорице НС-сирмијум износе 30-50 тона зелене крме по хектару и 8-12 тона сена одличног квалитета, наглашава Симић.
Озими сточни грашак и озима обична грахорица пореклом су из умереног климатског појаса Европе и Азије. Обе врсте се углавном користе у облику зелене крме, мада је могуће и справљање сена и силаже. Због квалитетног хемијског састава суве материје, високог садржаја сирових протеина и стимулирајућих материја као што је витамин-Ц, представљају веома вредну компоненту у исхрани свих врста и категорија домаћих животиња.
Грашак и грахорица су одличан предусев за све гајене биљке осим за оне из фамилије махунарки. Након косидбе озимог грашка и грахорице земљиште остаје у повољном структурном стању и има довољно времена за обављање свих врста обраде и припреме за сетву наредног усева.
Најновији број
11. април 2024.
