ЦРВЕНА, ЖУТА, ЗЕЛЕНА
ПАПРИКА
Паприка је једна од економски најисплатљивијих култура, призводњом у заштићеном простору даје високе приносе
У заштићеном простору гаје се сорте ситних и љутих плодова у типу шипке, затим сорте крупноплодних паприка у типу бабуре, рога, високе и ниске у типу букетних сорти. Минимална температура за њен раст и развиће је 15 Ц, а апсолутни минимум када биљке пропадају је испод 4 Ц. Паприка подноси температуру до 35 Ц, али услед деловања температуре преко 38 Ц настају оштећења на биљци.
Погодује јој земљиште неуталне или слабо киселе реакције. Ђубрење паприке обавља се органским и минералним ђубривима. Минерално ђубриво треба унети пре основне обраде на основу резултата агрохемијске анализе земљишта и у виду прихране различитим водотопивим ђубривима по различитим фазама развоја.
Биљка има осовински корен са развијеним бочним жилицама, који је распоређен у површинском слоју, због чега су захтеви за водом изразити. С обзиром да се наводњавање паприке у заштићеном простору најчешће врши системом кап по кап, биљка добија воду управо у зону кореновог система па ретко долази до недостатка воде. Оптимална влажност земљишта треба да је до образовања плодова 80 % ПВК, а са зрењем плодова 80-90% ПВК.
Зависно од захтева тржишта и загревања заштићеног простора могуће је организовати производњу током целе године. Уколико се паприка производи у заштићеном простору, где постоје услови допунског загревања, што је све чешћи случај, рокови сетве се могу тачно планирати у односу на захтеве тржишта. У заштићеном простору паприка се углавном производи из пикираног расада. Расад паприке доспева за расађивање када има 8-10 образованих листова, са дебелим еластичним стаблом висине 15-25 цм, формираним цветним пупољцима. Расађује се када је температура земљишта 22-23 Ц. У хладном земљишту биљка заостаје у порасту. Крупноплодне сорте паприке саде се на 80 цм размака између редова, а 40 цм између биљака у реду. Код ситноплодних сорти примењује се растојање 80 цм између редова а 25-30 цм између биљака. Након садње следи заливање а 6-7 дана по расађивању треба обавити прихрањивање.
Најзначајнија мера за регулисање бујности паприке је орезивање стабла. Ради одржавања стабла паприке у усправном положају постављају се потпоре. Потпоре могу бити у облику шпалира од маниле или да се водеће гране везују за сталну или повремену носећу конструкцију.
Због дужине вегетације, паприка је изложена нападу штеточина и болести па је потребно обављати редовно и квалитетну заштиту.
Берба започиње 40-70 дана од садње и обавља се сваких 3-6 дана зависно од сорте.
Погодује јој земљиште неуталне или слабо киселе реакције. Ђубрење паприке обавља се органским и минералним ђубривима. Минерално ђубриво треба унети пре основне обраде на основу резултата агрохемијске анализе земљишта и у виду прихране различитим водотопивим ђубривима по различитим фазама развоја.
Биљка има осовински корен са развијеним бочним жилицама, који је распоређен у површинском слоју, због чега су захтеви за водом изразити. С обзиром да се наводњавање паприке у заштићеном простору најчешће врши системом кап по кап, биљка добија воду управо у зону кореновог система па ретко долази до недостатка воде. Оптимална влажност земљишта треба да је до образовања плодова 80 % ПВК, а са зрењем плодова 80-90% ПВК.
Зависно од захтева тржишта и загревања заштићеног простора могуће је организовати производњу током целе године. Уколико се паприка производи у заштићеном простору, где постоје услови допунског загревања, што је све чешћи случај, рокови сетве се могу тачно планирати у односу на захтеве тржишта. У заштићеном простору паприка се углавном производи из пикираног расада. Расад паприке доспева за расађивање када има 8-10 образованих листова, са дебелим еластичним стаблом висине 15-25 цм, формираним цветним пупољцима. Расађује се када је температура земљишта 22-23 Ц. У хладном земљишту биљка заостаје у порасту. Крупноплодне сорте паприке саде се на 80 цм размака између редова, а 40 цм између биљака у реду. Код ситноплодних сорти примењује се растојање 80 цм између редова а 25-30 цм између биљака. Након садње следи заливање а 6-7 дана по расађивању треба обавити прихрањивање.
Најзначајнија мера за регулисање бујности паприке је орезивање стабла. Ради одржавања стабла паприке у усправном положају постављају се потпоре. Потпоре могу бити у облику шпалира од маниле или да се водеће гране везују за сталну или повремену носећу конструкцију.
Због дужине вегетације, паприка је изложена нападу штеточина и болести па је потребно обављати редовно и квалитетну заштиту.
Берба започиње 40-70 дана од садње и обавља се сваких 3-6 дана зависно од сорте.
Најновији број
18. април 2024.
