Из угла стручњака
ШТЕТНОСТ ПЕСТИЦИДА
„Сведоци смо све веће употребе хемијских препарата који се користе у пољопривреди као заштитна средства у биљној производњи, а нико не размишља шта та хемијска средства садрже и колико као тако примењена на ратарске, а посебно повртарске биљке имају утицаја на здравље људи и животиња које их конзумирају“, каже дипл. инж. ратарства Гордана Рехак из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац
Пестициди су хемијска једињења или смесе, које се користе за отклањање, сузбијање и уништавање биљних и других штеточина. За разлику од већине загађујућих материја које се у животну средину уносе без одређеног циља, улога пестицида је да помогну човеку повећањем приноса у исхрани, заштити животне средине у „борби“ против штетних микроорганизама и бројних штеточина.
- Користе се у пољопривреди и шумарству са уделом од 90%, а знатно мање у другим областима. Пестициди су настали са намером да помогну човеку, повећањем приноса у пољопривреди, воћарству, виноградарству и шумарству сузбијањем штетних микроорганизама, као потреба за већом количином здраве хране и потребе да се искорене многе болести у којима штеточине имају улогу преносилаца ““ каже дипл. инж. ратарства Гордана Рехак из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Деловање пестицида на биоценозе и животну средину у целини веома је сложен и разноврстан, као и на људско здравље. Зато је потребно пронаћи најбољи приступ адекватним мерама превенције, хемијске заштите и у отклањању последица.
- Значајнија нарушавања у биоценозама региструју се при систематској примени високотоксичних пестицида, углавном органохлорних једињења. Ови препарати слабо се разлажу у води и земљишту, поседују способност акумулације у организмима биљака и животиња, па њихова дуготрајна примена у неограниченим количинама испољава значајна дејства како на биоценозе, тако и на људско здравље. Пољопривредни произвођачи требало би да знају доста тога о самој заштити првенствено себе при коришћењу препарата, али и финалних производа које користе за јело у ширем смислу. Веома је опасно користити препарате у повећаним концентрацијама при аплицирању на усев, јер се одражава на производе и оставља трајне последице на људско здравље, земљиште и целокупни екосистем - упозорава Рехакова.
Велику опасност представља присуство пестицида у ланцу исхране. Већина пестицида, међу њима и органохлорни, поседују изразиту способност концентровања и испољавају активно биолошко дејство на топлокрвна жива бића. Ова средства значајна су искључиво са становишта заштите здравља становништва због загађености прехрамбених артикала и евентуално кумулативних ефеката.
- Различити пестициди поседују бројне физиолошке активности у односу на биљке. Отпорност биљака према њиховом деловању одређена је хемијским саставом, дозама и облицима препарата, начином и временом обраде, фазама раста, анатомском и морфолошком грађом биљке, њених органа и ткива. У основи отпорности разних врста биљака према пестицидима, леже њихове биохемијске разлике у размени материје у физиолошкој реакцији на ова једињења. Утицај пестицида на биљке почиње од момента контакта и продора кроз лишће, стабло и корење. Већина хербицида и инсектицида систематског деловања, акарициди и неки фунгициди доста брзо продиру и крећу се по биљци, испољавајући општи утицај на цео биљни организам. Највећу пажњу треба посветити каренци, односно временском периоду када престаје дејство примењеног препарата на пољопривредне производе намењене људској исхрани.
При обради биљака у развоју пестициди у биљни организам продиру углавном кроз лишће (кутикуле и поре) у облику течности и паре. При недостатку влаге у биљци, пестициди продиру кроз масне компоненте ћелијског зида. Пестициди унети у земљиште, могу у зависности од примењене дозе и врсте препарата променити састав земљишне микрофлоре.
- Земљишни фунгициди и думиганти, по правилу дејствују негативно на микрофлору земљишта. Општи показатељ дејства пестицида на микрофлору јесте биолошка активност земљишта, или интензитет земљишног дисања (апсорпција О2, ослобађање ЦО2). Хербициди се релативно брзо разлажу у земљишту и њихова примена у препорученим дозама не одражава се негативно на земљишну микрофлору. При уношењу у земљиште у повећаним дозама, долази до привременог прегруписавања састава микрофлоре. Карактер и степен дејства на фауну условљени су особинама препарата, њиховим садржајем у земљишту, саставом фауне и земљишно-климатским условима. На ове чињенице треба обратити велику пажњу не занемарујући штетне утицаје који могу да се испоље пре свега на здравље људи и животиња које опет улазе у ланац исхране ““ истиче Рехакова.
Пестициди су хемијска једињења или смесе, које се користе за отклањање, сузбијање и уништавање биљних и других штеточина. За разлику од већине загађујућих материја које се у животну средину уносе без одређеног циља, улога пестицида је да помогну човеку повећањем приноса у исхрани, заштити животне средине у „борби“ против штетних микроорганизама и бројних штеточина.
- Користе се у пољопривреди и шумарству са уделом од 90%, а знатно мање у другим областима. Пестициди су настали са намером да помогну човеку, повећањем приноса у пољопривреди, воћарству, виноградарству и шумарству сузбијањем штетних микроорганизама, као потреба за већом количином здраве хране и потребе да се искорене многе болести у којима штеточине имају улогу преносилаца ““ каже дипл. инж. ратарства Гордана Рехак из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Деловање пестицида на биоценозе и животну средину у целини веома је сложен и разноврстан, као и на људско здравље. Зато је потребно пронаћи најбољи приступ адекватним мерама превенције, хемијске заштите и у отклањању последица.
- Значајнија нарушавања у биоценозама региструју се при систематској примени високотоксичних пестицида, углавном органохлорних једињења. Ови препарати слабо се разлажу у води и земљишту, поседују способност акумулације у организмима биљака и животиња, па њихова дуготрајна примена у неограниченим количинама испољава значајна дејства како на биоценозе, тако и на људско здравље. Пољопривредни произвођачи требало би да знају доста тога о самој заштити првенствено себе при коришћењу препарата, али и финалних производа које користе за јело у ширем смислу. Веома је опасно користити препарате у повећаним концентрацијама при аплицирању на усев, јер се одражава на производе и оставља трајне последице на људско здравље, земљиште и целокупни екосистем - упозорава Рехакова.
Велику опасност представља присуство пестицида у ланцу исхране. Већина пестицида, међу њима и органохлорни, поседују изразиту способност концентровања и испољавају активно биолошко дејство на топлокрвна жива бића. Ова средства значајна су искључиво са становишта заштите здравља становништва због загађености прехрамбених артикала и евентуално кумулативних ефеката.
- Различити пестициди поседују бројне физиолошке активности у односу на биљке. Отпорност биљака према њиховом деловању одређена је хемијским саставом, дозама и облицима препарата, начином и временом обраде, фазама раста, анатомском и морфолошком грађом биљке, њених органа и ткива. У основи отпорности разних врста биљака према пестицидима, леже њихове биохемијске разлике у размени материје у физиолошкој реакцији на ова једињења. Утицај пестицида на биљке почиње од момента контакта и продора кроз лишће, стабло и корење. Већина хербицида и инсектицида систематског деловања, акарициди и неки фунгициди доста брзо продиру и крећу се по биљци, испољавајући општи утицај на цео биљни организам. Највећу пажњу треба посветити каренци, односно временском периоду када престаје дејство примењеног препарата на пољопривредне производе намењене људској исхрани.
При обради биљака у развоју пестициди у биљни организам продиру углавном кроз лишће (кутикуле и поре) у облику течности и паре. При недостатку влаге у биљци, пестициди продиру кроз масне компоненте ћелијског зида. Пестициди унети у земљиште, могу у зависности од примењене дозе и врсте препарата променити састав земљишне микрофлоре.
- Земљишни фунгициди и думиганти, по правилу дејствују негативно на микрофлору земљишта. Општи показатељ дејства пестицида на микрофлору јесте биолошка активност земљишта, или интензитет земљишног дисања (апсорпција О2, ослобађање ЦО2). Хербициди се релативно брзо разлажу у земљишту и њихова примена у препорученим дозама не одражава се негативно на земљишну микрофлору. При уношењу у земљиште у повећаним дозама, долази до привременог прегруписавања састава микрофлоре. Карактер и степен дејства на фауну условљени су особинама препарата, њиховим садржајем у земљишту, саставом фауне и земљишно-климатским условима. На ове чињенице треба обратити велику пажњу не занемарујући штетне утицаје који могу да се испоље пре свега на здравље људи и животиња које опет улазе у ланац исхране ““ истиче Рехакова.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
