ЗАШТИТА БИЉА И ЗДРАВА ХРАНА

У уводном делу председник Извршног одбора ШЕП-а, адвокат Трифун Дробњак, је истакао, да је специјализована организација за исхрану и пољопривреду или ФАО (ФАО) као део система УН донела одлуку још 1979 год. да се овај дан обележава као Дан здраве хране. Овим се хтело указати на акутни проблем у свету, а то је недостатак хране, као и недостатак здраве хране. У том периоду, али се ситуација данас донекле поправила, милијарда људи је патила због недостатка хране или неадекватне хране, што је имало за последицу да је 5.000 људи дневно умирало од недостатка хране, или лоше исхране. Сам израз „здрава“ кад је о храни реч треба да је сувишан, јер се претпоставља да је свака храна у званичној продаји здрава, док се не докаже супротно. Нажалост и код нас многи су принуђени да бирају између квалитетне хране и ниске цене производа, па изаберу ово друго. Сведоцима, а нарочито на пијацама где се продаје храна, пре свега воће и поврће, које је неадекватно третирано заштитним средствима, што код нас изазива тренутне здравствене проблеме, али на дужи рок употребе, може изазвати трајне последице и због тога је нужан овакав вид едукације грађана и чланова покрета који нажалост, нису овде присутни у одговарајућем броју, истакао је, између осталог, на крају Дробњак.
Трибину је отпочео Слободан Гошић, дипломирани инжењер заштите биља из Завода за пољопривреду Шапца.
Заштита биља је нужност, као узимањае лека код болесника који му спасава живот, али понекад на дужи рок угрожава неке органе тела. Да нема заштите биља производња би била десеткована, у неким случајевима не би је ни било, а то би значило глад са последицама које она носи. Увек се бира од два зла оно које је мање. Иначе, заштита биља је откривена случајно у Француској, кад су француски виноградари случајно просули бакарни креч по винограду и увидели су да је на том месту грожђе родило и сачувано, одатле је израз „бордо чорба“. Сама заштита неће посебно утицати на квалитет хране, ако се спроводи по прописаној процедури и користе сертификована средства заштите. Иако су средства за зашту у пољопривредним апотекама под контролом, то не мора увек да значи да је код њих оно што на декларацији пише сто одсто тако. Као у свакој другој роби и овде влада конкуренција и тежња за максималним профитом, а то некад може бити и на рачун квалитета. Штеточина има све више и оне се множе и са већом производњом, појављују се нове поред постојећих, а многе постану резистентне на постојеће препарате, па се морају употребљавати нови.
За третирање биља су битни временски услови, тако да је у одређеним условима довољно третирати их пар пута, а у неким условима не помаже ни 20 пута. При третирању треба узимати у обзир надморску висину, јер број штеточина са већом надморском висином се смањује, зато су неке биљке типично брдске, али ако се гаје у низини, оне имају посебан третман. Ако је неки биљни производ мали, или црвљив, то не значи да није прскан, односно прскан је кад није било ефекта, па је зато такав остао. Иначе заштита биља поскупљује производњу пољопривредних производа, чије учешће у цени може да буде занемарљиво као код кукуруза, а негде може да износи и десетину процента, као код неке врсте воћа. Не постоји поуздан начин да утврдимо голим оком да у неком произведу има песцитида, али нам одређен мирис и укус могу дати наговештај, али без лабораторије то се не може поуздано утврдити, мада су те анализе прилично скупе.
На крају је између осталог, Слободан рекао, да правилно третирана биљка уз поштовање каренце (то је време од прскања па до њене сигурне употребе) која је предвиђена и утврђена упутством о употреби неће утицати посебно на наше здравље, јер и наш организам се полако навикава на то, као што се и штеточине навикавају на отрове, а чињеница да најразвијеније земље далеко више употребљавају пестициде, а у њима је животни век осетно дужи него код нас.