ДРАГОСЛАВА ДРАГИЦА СТАНКОВИЋ
ЉУБАВ МЕРЕНА УМЕТНОШЋУ
Самоука сликарка, сада већ остварена и призната уметница, својом упорношћу, а пре свега љубављу према ликовној уметности, недавно је постигла, како и сама каже, неочекивани успех. Њени радови нашли су се на изложбама у њујоршким галеријама „Артифакт“ и „АмстердамЊхитнеy Галлерy“
Од родних Глушаца, преко Западне Немачке седамдесетих година прошлог века, Париза, Мајамија, Квебека, до Њујорка, прокрстала је уметничким путем Драгослава Драгица Станковић. Самоуко девојче из Мачве, које је у својој души носило неизмерну жељу за сликарским стварањем, стасало је у зрелу жену, остварену и признату уметницу. То су потврдиле и недавне изложбе у њујоршким галеријама „Артифакт“ на Менхетну и „АмстердамЊхитнеy Галлерy“.
- Нисам се надала овом успеху. Моје слике су препознате са неким посебним стилом на „СербианаАрту“ тако да сам добила позив за излагање од директора највеће галерије на Менхетну „Артифакт“ Сергеја Григорина. Обрадовала сам се, прихватила позив и даље уз неверицу, а онда се одушевила, како пријемом тако и оним тридесет квадрата који су додељени сваком уметнику. То је стварно врх. Била сам и у Паризу, и у Лондону, Мајамију. Моје су слике и у Канади. Продају се. Међутим, ово је стварно нешто посебно ““ каже Драгослава.
Међу уметницима из целог света, Јужне Америке, Европе, Русије, пронашла је Драгослава своје место, али и универзални језик уметности.
- Њујорк је стварно уметнички град. Не могу да опишем како сам га доживела. Занимљиво је да су посетиоци прво мислили да сам из Русије, али кад сам рекла да сам из Србије узвикнули би: „Ђоковић“, јер је он у то време учествовао на УС Опену. Сама изложба, иако је било толико уметника, сматрала се самосталном јер је за нас био издвојен већи простор, тако да сам изложила дванаест радова. На мене је, поред позитивних коментара, оставио утисак и сам тај непосредни однос међу уметницима. Добила сам много позива за гостовања, али ћемо видети шта ће се од тога остварити у наредном периоду.
Богатим колоритом и рељефношћу њени радови никога нису оставили равнодушним тако да је убрзо уследио и позив за учешће на изложби у „АмстердамЊхитнеy Галлерy“, такође у Њујорку.
- Нажалост, нисам могла да одем јер само што сам се вратила из Америке. Иако нисам присуствовала предивно је што су се моје слике нашле и на тој изложби.
По експериметисању са сликарским материјалом, мешању уљане боје и песка, уљане боје и камена, јединствена је не само у Србији. Њене сликарске технике су уље, акрил, акварел, пастел.
- Волим то што радим. Пуна сам неких нових идеја. Започела сам рад на једном мозаику. Понекад ми је доста сликања па пређем на нешто ново. Све зависи како сам расположена. По томе бирам у којој ћу техници да радим, мада уље предњачи у односу на све.
Своје знање радо преноси и другима тако да се на „ЈуТјубу“ могу видети и снимци поступка њеног рада.
- Углавном радим са шпаклом. Од Руса сам научила доста тога. Они су, по мени, најбољи уметници. Учила сам од других тако да волим другима да покажем то што сам научила. Зашто не бих показала другима? Мене не може нико копирати, а ја не могу никог копирати. Не могу ни ја своју слику да копирам. Ако је данас насликам тако, сутра ћу је другачије насликати јер све зависи од мог сопственог расположења.
Иако је ове године, из породичних разлога, пропустила изложбу у руском граду Иванову, већ наредне, ако буде све било по плану, њене слике на лето следеће године, видеће се и у уралској области, граду Уфи.
НАГРАДЕ
Драгославин сликарски таленат препознали су многи тако да је у свом досадашњем раду освојила пар награда и то: Сребрну повељу у Врњачкој Бањи (2010), ИИИ награду на Пролећној изложби у Београду на тему „Мој град“ (2010), Специјалну похвалу на тематској изложби „Светлост“ и Похвалу за слику „Београд у ноћи“ у Галерији „Ђуро Салај“ у Београду (2011), Похвалу на колективној изложби у београдској „Академији 28“, Сертификат УСА (2012), као и дипломе и похвалнице са сликарских међународних конкурса у Европи и Канади.
БИОГРАФИЈА
Драгослава Драгица Станковић рођена је 23. априла 1950. године. До пунолетства живела је у Глушцима у Мачви. Велико интересовање за уметност и сликање показивала је још у основној школи. Животни пут ју је 1971. године одвео на рад у Западну Немачку где се остварила и као сликар. Обилазећи галерије и музеје упијала је разне технике и умећа познатих уметника. Прве две самосталне изложбе 1992. године приредила је у Бад Оенхаузену у Немачкој. Од те године живела је на релацији Немачка ““ Србија, али свој уметнички рад није запоставила. Члан је београдског Друштва „Ђуро Салај“ и „Нама арт“. До сада је имала седам самосталних, двадесет једну колективну, четрнаест међународних изложби. Учешће је узела и у десет ликовних колонија у Шапцу, Старој Моравици, Врњачкој Бањи, Варни, Крупњу, Бијељини и на Палићу.
- Нисам се надала овом успеху. Моје слике су препознате са неким посебним стилом на „СербианаАрту“ тако да сам добила позив за излагање од директора највеће галерије на Менхетну „Артифакт“ Сергеја Григорина. Обрадовала сам се, прихватила позив и даље уз неверицу, а онда се одушевила, како пријемом тако и оним тридесет квадрата који су додељени сваком уметнику. То је стварно врх. Била сам и у Паризу, и у Лондону, Мајамију. Моје су слике и у Канади. Продају се. Међутим, ово је стварно нешто посебно ““ каже Драгослава.
Међу уметницима из целог света, Јужне Америке, Европе, Русије, пронашла је Драгослава своје место, али и универзални језик уметности.
- Њујорк је стварно уметнички град. Не могу да опишем како сам га доживела. Занимљиво је да су посетиоци прво мислили да сам из Русије, али кад сам рекла да сам из Србије узвикнули би: „Ђоковић“, јер је он у то време учествовао на УС Опену. Сама изложба, иако је било толико уметника, сматрала се самосталном јер је за нас био издвојен већи простор, тако да сам изложила дванаест радова. На мене је, поред позитивних коментара, оставио утисак и сам тај непосредни однос међу уметницима. Добила сам много позива за гостовања, али ћемо видети шта ће се од тога остварити у наредном периоду.
Богатим колоритом и рељефношћу њени радови никога нису оставили равнодушним тако да је убрзо уследио и позив за учешће на изложби у „АмстердамЊхитнеy Галлерy“, такође у Њујорку.
- Нажалост, нисам могла да одем јер само што сам се вратила из Америке. Иако нисам присуствовала предивно је што су се моје слике нашле и на тој изложби.
По експериметисању са сликарским материјалом, мешању уљане боје и песка, уљане боје и камена, јединствена је не само у Србији. Њене сликарске технике су уље, акрил, акварел, пастел.
- Волим то што радим. Пуна сам неких нових идеја. Започела сам рад на једном мозаику. Понекад ми је доста сликања па пређем на нешто ново. Све зависи како сам расположена. По томе бирам у којој ћу техници да радим, мада уље предњачи у односу на све.
Своје знање радо преноси и другима тако да се на „ЈуТјубу“ могу видети и снимци поступка њеног рада.
- Углавном радим са шпаклом. Од Руса сам научила доста тога. Они су, по мени, најбољи уметници. Учила сам од других тако да волим другима да покажем то што сам научила. Зашто не бих показала другима? Мене не може нико копирати, а ја не могу никог копирати. Не могу ни ја своју слику да копирам. Ако је данас насликам тако, сутра ћу је другачије насликати јер све зависи од мог сопственог расположења.
Иако је ове године, из породичних разлога, пропустила изложбу у руском граду Иванову, већ наредне, ако буде све било по плану, њене слике на лето следеће године, видеће се и у уралској области, граду Уфи.
НАГРАДЕ
Драгославин сликарски таленат препознали су многи тако да је у свом досадашњем раду освојила пар награда и то: Сребрну повељу у Врњачкој Бањи (2010), ИИИ награду на Пролећној изложби у Београду на тему „Мој град“ (2010), Специјалну похвалу на тематској изложби „Светлост“ и Похвалу за слику „Београд у ноћи“ у Галерији „Ђуро Салај“ у Београду (2011), Похвалу на колективној изложби у београдској „Академији 28“, Сертификат УСА (2012), као и дипломе и похвалнице са сликарских међународних конкурса у Европи и Канади.
БИОГРАФИЈА
Драгослава Драгица Станковић рођена је 23. априла 1950. године. До пунолетства живела је у Глушцима у Мачви. Велико интересовање за уметност и сликање показивала је још у основној школи. Животни пут ју је 1971. године одвео на рад у Западну Немачку где се остварила и као сликар. Обилазећи галерије и музеје упијала је разне технике и умећа познатих уметника. Прве две самосталне изложбе 1992. године приредила је у Бад Оенхаузену у Немачкој. Од те године живела је на релацији Немачка ““ Србија, али свој уметнички рад није запоставила. Члан је београдског Друштва „Ђуро Салај“ и „Нама арт“. До сада је имала седам самосталних, двадесет једну колективну, четрнаест међународних изложби. Учешће је узела и у десет ликовних колонија у Шапцу, Старој Моравици, Врњачкој Бањи, Варни, Крупњу, Бијељини и на Палићу.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
