ПОСЛЕДИЦЕ ПАДА КУПОВНЕ МОЋИ
ЖИВОТ НА ОДЛОЖЕНО
Основне животне намирнице, због пада стандарда, грађани све чешће набављају на почек три до четири месеца. Више од трећине промета, нарочито у великим трговинским ланцима остварен је на овај начин
Захваљујући чековима и платним картицама, чак 40 одсто грађана успева да преживи ово економско невреме. Према тврдњама трговаца, нарочито у супермаркетима, више од трећине рачуна доспева на наплату тек за три или четири месеца. На другој страни, многи грађани успевају да дођу до основних животних намирница куповином на одложено.
- Живим на кредит и то је једини начин да обезбедим основне потребе четворочлане породице, каже ““ Урош Милошевић кога смо са пуним кесама затекли испред шабачког “Интерекса“. Видите, купио сам средства за хигијену, пелене деци, млеко за месец дана. Другачије не бих могао. Платићу ово тек за три месеца. Ето, како живимо. Тешко је прихватити чињеницу да ни прашак за веш не бих могао да купим без кредитне картице. Сретни људи купују на кредит аутомобиле и намештај, а ми хлеб млеко, сапун.
У трговинама, нарочито оним великим, куповина на одложено плаћање је свакодневна и на њу отпада више од трећине промета. Трговци кажу да ове године промет константно има пад и да није пазара са кредитним картицама и чековима многи би морали да затворе радње, како прехрамбених производа, тако и остале робе.
Све што ми је било потребно деци за школу набавила сам на кредит. Другачије не бих могла. Стање је такво да више немам од кога да позајмим ни 1.000 динара. Свима је тешко и све је већи број људи који једва састављају крај са крајем, иако су одрекли много чега, каже Милена Панајотовић, радница у једној пециварској радњи. Што је најтеже, не види се крај овим нашим мукама.
- Живим на кредит и то је једини начин да обезбедим основне потребе четворочлане породице, каже ““ Урош Милошевић кога смо са пуним кесама затекли испред шабачког “Интерекса“. Видите, купио сам средства за хигијену, пелене деци, млеко за месец дана. Другачије не бих могао. Платићу ово тек за три месеца. Ето, како живимо. Тешко је прихватити чињеницу да ни прашак за веш не бих могао да купим без кредитне картице. Сретни људи купују на кредит аутомобиле и намештај, а ми хлеб млеко, сапун.
У трговинама, нарочито оним великим, куповина на одложено плаћање је свакодневна и на њу отпада више од трећине промета. Трговци кажу да ове године промет константно има пад и да није пазара са кредитним картицама и чековима многи би морали да затворе радње, како прехрамбених производа, тако и остале робе.
Све што ми је било потребно деци за школу набавила сам на кредит. Другачије не бих могла. Стање је такво да више немам од кога да позајмим ни 1.000 динара. Свима је тешко и све је већи број људи који једва састављају крај са крајем, иако су одрекли много чега, каже Милена Панајотовић, радница у једној пециварској радњи. Што је најтеже, не види се крај овим нашим мукама.
Најновији број
25. април 2024.
