Искуство неискусног страначног анкетара

Стева са Тркалишта тражи посао и не бира. Учинио је све што је потребно да би остварио своју намеру. Први и најосновнији корак је направио када се учланио у странку. Коју, па у ону највећу.
Чека тако Сева посао, и дочека.
- Ало Стево, овде централа – позва га умиљати женски глас.
- Добар дан – зачуди се Стева, јер зна да није повезан ни на једну централу.
- Из централе странке зовем – појасни му исти женски глас.
Обрадова се Стева као када га је пре пар година позвала цура која му се свидела на рандеву.
- Треба нам твоја помоћ у прикупљању капиларних гласова - рече му женски глас.
Куку мени, помисли Стева, где њега да зову за тако нешто када је малокрван.
- Дођи у централу биће ти све јасно – заврши разговор пријатна страначка другарица.
Оде Стева и озари се када је схватио да његов посао нема никакве везе са прикуљањем крвних зрнаца, већ са пребројавањем сигурних гласова. Са одличним успехом је завршио петоминутну обуку. Рекоше му да не брине, да људи обожавају њиховог кандидат и да ће свуда да га дочекају раширених руку. Дневница загарантована, плус бонус за испуњење квоте, а посао је свакодневан.
Крену тако осокољен Стева у посао. На првих неколико врата где је зазвонио – нико му не отвори. Касније му њих неколико залупише врата, а неки га и отераше тамо где иначе терају и оне друге. Један га комшија, међутим, понуди да уђе и попије кафу.
- Шта ће ти, сине мој, овај посао? – упита га комшија.
Рече Стева онако, више за себе, па ето, али комшија настави.
- Само нас лаже. Каже да живимо боље, а чекамо већ годинама. Рекао је да неће да дира нас пензионере, а првима нам је смањио пензије. Синко мој, ако нам тако иде добро, што нам не повећа те пензије које нам је смањио – упита га комшија.
Стева би да нешто каже, али комшија се не да.
- Рекао је да му не пада на памет да се кандидује за председника, па ево га сада, скупљаш капиларе за њега. Неће ти, синко мој, он леба дати – поручи му комшија и дода да га слободно упише у ту књигу ако ће он од тога да има неку вајду.
Стева се културно захвали свом домаћину, изађе из зграде и књигу са тим капиларима баци у прву канту за ђубре.
- Хвала лепо и пријатно – позва централу Стева и рече оном пријатом женском гласу.