ВЕЛА НИГРИНОВА СКАДАРЛИЈСКА ЉУБАВ ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА
МАРАМИЦА НАТОПЉЕНА СУЗАМА, КРИЈЕ ТАЈНЕ
Одустала од великих позоришних позива из европских метропола, због чувеног приповедача Мачванске равнице, кога у крајњем није разумела. Међусобне неспоразуме лечили у често задимљеним кафанама незаобилазне боемске четврти Београда
Вела Нигринова, глумица светског гласа, средином 19. века била је велика љубав Јанка Веселиновића. У Србију је довео Даворин Јенко, а звали су је из највећих европских метропола тог доба. Све је одбила и по наговору чувеног композитора дошла у Београд.
Србија је кажу савременици била њена велика љубав и сматрала је као да долази у обећану земљу.
Наравно у Београдском Народном позоришту, прихватили су је оберучке и у више позоришних представа дали главне улоге.
При првом сусрету у најексклузивнијој београдској четврти, Скадарлији, тада један од водећих српских реалиста Јанко Веселиновић се загледао и заљубио у Велу. Признати хроничари, записали су да ни она није била равнодушна и прихватала је без икаквог двоумљења сваки Јанков позив на изласке. То се углавном сводило на често задимљене легендарне Скадарлијске кафане. Тако су Вела и Јанко брзо “спискали”, цео кредит Занатске банке који је чувени мачвански писац планирао за трошкове штампања својих познатих приповедака.
Желео је да освоји њено срце али га оно није хтело. Очевидци сведоче да је и зимски капут продао за плаћање неког кафанског рачуна, који је са Велом направио. За њу је написао и познати драмски комад “Ђидо”. Она је глумила Љубицу, а он веселог сеоског момка. Тако је љубав свог живота поставио на “даске које живот значе”. Гледајући их на сцени Бранислав Нушић је приметио да ту постоји љубав али страх га је да се не претвори у мржњу. Сумња се нажалост обистинила и они се нису разумели.
Хроничари бележе и то да су се после много година срели у чувеној скадарлијској кафани “Три шешира”. Обоје смежураних лица, не толико због година, већ дувана, алкохола и многих непреспаваних ноћи. Јанко је први изашао, док је Вела чекала конобара да јој донесе марамицу. Прича се да је она била натопљена сузама, чувене глумице тог доба и велике љубави Јанка Веселиновића.
Србија је кажу савременици била њена велика љубав и сматрала је као да долази у обећану земљу.
Наравно у Београдском Народном позоришту, прихватили су је оберучке и у више позоришних представа дали главне улоге.
При првом сусрету у најексклузивнијој београдској четврти, Скадарлији, тада један од водећих српских реалиста Јанко Веселиновић се загледао и заљубио у Велу. Признати хроничари, записали су да ни она није била равнодушна и прихватала је без икаквог двоумљења сваки Јанков позив на изласке. То се углавном сводило на често задимљене легендарне Скадарлијске кафане. Тако су Вела и Јанко брзо “спискали”, цео кредит Занатске банке који је чувени мачвански писац планирао за трошкове штампања својих познатих приповедака.
Желео је да освоји њено срце али га оно није хтело. Очевидци сведоче да је и зимски капут продао за плаћање неког кафанског рачуна, који је са Велом направио. За њу је написао и познати драмски комад “Ђидо”. Она је глумила Љубицу, а он веселог сеоског момка. Тако је љубав свог живота поставио на “даске које живот значе”. Гледајући их на сцени Бранислав Нушић је приметио да ту постоји љубав али страх га је да се не претвори у мржњу. Сумња се нажалост обистинила и они се нису разумели.
Хроничари бележе и то да су се после много година срели у чувеној скадарлијској кафани “Три шешира”. Обоје смежураних лица, не толико због година, већ дувана, алкохола и многих непреспаваних ноћи. Јанко је први изашао, док је Вела чекала конобара да јој донесе марамицу. Прича се да је она била натопљена сузама, чувене глумице тог доба и велике љубави Јанка Веселиновића.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
