У ВРТИЋУ „МЛАДОСТ “ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ ЗА РОДИТЕЉЕ ДЕЦЕ ЈАСЛЕНОГ УЗРАСТА
Чаробни свет бајки
У времену када доминирају масовни медији, нове технологије, интернет и филмови, улазак у чаробни свет бајки за најмлађе представља више од игре
Поред квалитетно проведеног времена са децом, док им читамо бајке, истовремено им преносимо врлине, учимо их моралним вредностима, емпатији. Кроз невероватне призоре дајемо им смисао, објашњење себе, света у којем живимо, људских односа на њима прикладан и разумљив начин. Истовремено им подстичемо креативност и машту, проширујемо знање и хоризонте, интелектуалну радозналост.
- У процесу подстицања говорно-језичког развоја искористили смо бајке као покретач игре. Бајкама организујемо креативну игру захваљујући којој развијамо слушну пажњу. Дете побољшава изговор, проширује вокабулар, повезује изговорену реч са предметом или сликом, учи правилно обликовање реченица, одговара на питања и тежи смисленом говору – рекла је Марина Алексић, стручни сарадник – логопед, на предавању недавно организованом за родитеље деце јасленог узраста у Вртићу „Младост“, на тему „Подстицање целовитог развоја деце јасленог узраста кроз упознавање бајки“.
Читање од најранијег узраста, посебно читање наглас, доноси јачу приврженост онога ко чита и онога ко слуша, смирује, пружа осећај сигурности и ствара навике слушања. Такође, читање наглас подстиче стварање љубави према читању и знатижеље према књигама.
- Малом детету потребан је саиграч партнер у игри и односима. За правилан развој потребан је блиски контакт и размена емоција које покрећу даљу комуникацију. Сазнавања воде ка социјализацији и омогућавају детету да стекне осећај сигурности - нагласила је Нађа Радучић, стручни сарадник – педагог, истакавши да је предавање имало за циљ да родитељима, који одгајају своју децу у времену када доминирају масовни медији, филмови и интернет, нове технологије, укаже на значај читања бајки, прича, листање сликовница.
Сва очекивања и достигнућа деце треба да буду у складу са узрастом детета. Читање и писање су најсложенија физиолошка делатност људског мозга. Стога се њиховом усвајањем мора оставити довољно времена.
- Учити читати и писати треба полако, уз помоћ одраслих, као што се дете учи да хода, а затим га још дуго водимо да би постигло хармонију покрета пре него што почне да трчи. Ако смо толико пажљиви са дечјим ногама, много пажљивији морамо бити с дечјом главом – нагласила је Марина Алексић.
Данашња истраживања показују да родитељи у Србији у највећем броју читају деци, док је у Западним земљама та бројност у паду. Ако знамо да се током читања бајки гради један квалитетан емоционални однос између детета и родитеља, они који не могу да издвоје делић свога времена за нешто тако, много пропуштају у свом животу.
ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ?
Ниво развијености дечјег говора зависи од нивоа формираности финих покрета прстију руку.
Када развој покрета прстију одговара узрасном добу, развој говора такође је нормалан.
Када развој фине моторике заостаје, заостаје и развој говора.
Формирање важних говорних зона у мозгу остварује се под утицајем нервних импулса прстију руку.
- У процесу подстицања говорно-језичког развоја искористили смо бајке као покретач игре. Бајкама организујемо креативну игру захваљујући којој развијамо слушну пажњу. Дете побољшава изговор, проширује вокабулар, повезује изговорену реч са предметом или сликом, учи правилно обликовање реченица, одговара на питања и тежи смисленом говору – рекла је Марина Алексић, стручни сарадник – логопед, на предавању недавно организованом за родитеље деце јасленог узраста у Вртићу „Младост“, на тему „Подстицање целовитог развоја деце јасленог узраста кроз упознавање бајки“.
Читање од најранијег узраста, посебно читање наглас, доноси јачу приврженост онога ко чита и онога ко слуша, смирује, пружа осећај сигурности и ствара навике слушања. Такође, читање наглас подстиче стварање љубави према читању и знатижеље према књигама.
- Малом детету потребан је саиграч партнер у игри и односима. За правилан развој потребан је блиски контакт и размена емоција које покрећу даљу комуникацију. Сазнавања воде ка социјализацији и омогућавају детету да стекне осећај сигурности - нагласила је Нађа Радучић, стручни сарадник – педагог, истакавши да је предавање имало за циљ да родитељима, који одгајају своју децу у времену када доминирају масовни медији, филмови и интернет, нове технологије, укаже на значај читања бајки, прича, листање сликовница.
Сва очекивања и достигнућа деце треба да буду у складу са узрастом детета. Читање и писање су најсложенија физиолошка делатност људског мозга. Стога се њиховом усвајањем мора оставити довољно времена.
- Учити читати и писати треба полако, уз помоћ одраслих, као што се дете учи да хода, а затим га још дуго водимо да би постигло хармонију покрета пре него што почне да трчи. Ако смо толико пажљиви са дечјим ногама, много пажљивији морамо бити с дечјом главом – нагласила је Марина Алексић.
Данашња истраживања показују да родитељи у Србији у највећем броју читају деци, док је у Западним земљама та бројност у паду. Ако знамо да се током читања бајки гради један квалитетан емоционални однос између детета и родитеља, они који не могу да издвоје делић свога времена за нешто тако, много пропуштају у свом животу.
Ниво развијености дечјег говора зависи од нивоа формираности финих покрета прстију руку.
Када развој покрета прстију одговара узрасном добу, развој говора такође је нормалан.
Када развој фине моторике заостаје, заостаје и развој говора.
Формирање важних говорних зона у мозгу остварује се под утицајем нервних импулса прстију руку.
О. Гавриловић
Најновији број
11. април 2024.
