Арчил
РАСА НЕДЕЉЕ – МОПС
ПАС КАО ЗВОНЦЕ
Последњих неколико година међу најпопуларнијим расама паса код нас су мопсеви. Због свог специфичног изгледа ретки су они којима нису симпатични. Познати Шабачки психијатар, др Борис Јовановић, који гаји ове псе од 2004. године, наводи да се ради о веома старој раси.
- Раса је у различитим деловима света позната под чак три различита имена, и то је још једна њихова специфичност. Ми га зовемо мопс, Енглези и Американци пуг, а Французи и Италијани карлин. То су пси за пратњу и разоноду, а у ту групу, између осталих, спадају и пудле и малтезери. Раније је имао неку другу улогу. Служио је да опомиње људе, као звонце. Мопс и данас има ту карактеристику да није лајав, али ће најавити нечији долазак, каже Јовановић и додаје да се овај пас, пореклом из Кине, у Европи појавује још на једној Шпанској слици са почетка 15. века.
Наш саговорник наводи да свако приликом одабира пса треба да обрати пажњу на нарав, здравље и понашање пса, као и чему ће му служити. Истиче да мопс није пас чувар, да он не може да заштити, али да може да јави када неко долази. То је кућни пас. Често га бирају породице и радо га узимају деци. Није им потребна посебна нега. Довољно их је четкати, повести рачуна о набору на носу и као и друге псе, редовно чистити од глиста.
- Дружељубиви су. Нису агресивни, ни према људима, ни према другим животињама. Често умеју да толеришу птице и мачке када им краду храну. Весели су, темпераментни и све им је занимљиво. Свака раса пса може имати неке специфичне проблеме. Мопсевима се, поред кукова, контролишу још и патела (кост у бутном мишићу) и очи, код којих, ако су превише испупчене може доћи до сушења рожњаче. Због кратке њушке немају добро хлађење и велике врућине им представљају проблем. Такође, ни на јакој зими не могу да буду без грејања, објашњава Јовановић.
Иако су имали доста успеха са овим псима и више шампиона, посебан понос породице Јовановић је Арчил. Сада има 13 година. Окитио се са 50ак титула, а многе од освојених су у различитим европским земљама. Такмичећи се као ветеран од цењених судија је добијао похвале да је као млади пас.
- Купио сам га када је имао три године и једну европску титулу. Претходни власници су, када су ми га продали, вероватно мислили да ће угинути. Био је у веома лошој кондицији. Било је довољно да потрчи, па да цео дан не може да дође себи. После три године, на једној изложби срели смо се са првим власницима. Мало је рећи да су били изненађени. Чак су његово добро стање објаснили тиме што сам ја доктор, присећа се Јовановић.
Мопсеви су, иначе, прилично дуговечни. Нормалан животни век им је од 12 до 15 година, а није реткост да живе и дуже и дуго остају витални. То је, свакако, још једна од предности која би неког могла определити да изабере баш ову расу.
- Раса је у различитим деловима света позната под чак три различита имена, и то је још једна њихова специфичност. Ми га зовемо мопс, Енглези и Американци пуг, а Французи и Италијани карлин. То су пси за пратњу и разоноду, а у ту групу, између осталих, спадају и пудле и малтезери. Раније је имао неку другу улогу. Служио је да опомиње људе, као звонце. Мопс и данас има ту карактеристику да није лајав, али ће најавити нечији долазак, каже Јовановић и додаје да се овај пас, пореклом из Кине, у Европи појавује још на једној Шпанској слици са почетка 15. века.
Наш саговорник наводи да свако приликом одабира пса треба да обрати пажњу на нарав, здравље и понашање пса, као и чему ће му служити. Истиче да мопс није пас чувар, да он не може да заштити, али да може да јави када неко долази. То је кућни пас. Често га бирају породице и радо га узимају деци. Није им потребна посебна нега. Довољно их је четкати, повести рачуна о набору на носу и као и друге псе, редовно чистити од глиста.
- Дружељубиви су. Нису агресивни, ни према људима, ни према другим животињама. Често умеју да толеришу птице и мачке када им краду храну. Весели су, темпераментни и све им је занимљиво. Свака раса пса може имати неке специфичне проблеме. Мопсевима се, поред кукова, контролишу још и патела (кост у бутном мишићу) и очи, код којих, ако су превише испупчене може доћи до сушења рожњаче. Због кратке њушке немају добро хлађење и велике врућине им представљају проблем. Такође, ни на јакој зими не могу да буду без грејања, објашњава Јовановић.
Иако су имали доста успеха са овим псима и више шампиона, посебан понос породице Јовановић је Арчил. Сада има 13 година. Окитио се са 50ак титула, а многе од освојених су у различитим европским земљама. Такмичећи се као ветеран од цењених судија је добијао похвале да је као млади пас.
- Купио сам га када је имао три године и једну европску титулу. Претходни власници су, када су ми га продали, вероватно мислили да ће угинути. Био је у веома лошој кондицији. Било је довољно да потрчи, па да цео дан не може да дође себи. После три године, на једној изложби срели смо се са првим власницима. Мало је рећи да су били изненађени. Чак су његово добро стање објаснили тиме што сам ја доктор, присећа се Јовановић.
Мопсеви су, иначе, прилично дуговечни. Нормалан животни век им је од 12 до 15 година, а није реткост да живе и дуже и дуго остају витални. То је, свакако, још једна од предности која би неког могла определити да изабере баш ову расу.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
