У ШАПЦУ ВЕЋА ЕМИГРАЦИЈА ОД ИМИГРАЦИЈЕ
БОЉА БУДУЋНОСТ МНОГО ДАЛЕКО
Током 2015. године у Шабац се доселило 1.767 људи, а иселило 1.875 чиме је евидентиран „минус“ од 108 становника. У Саудијској Арабији, поштују уговоре и имају коректан однос према радницима. Пензионисани Италијан дошао на периферију Шапца и задовољан животом, али не и здравственом услугом и разонодом
Миграције су више него нормална појава савременог друшта. Долазак и одлазак становништва је чињеница од које није имуна ни наша локална средина.
Према подацима Завода за статистику, Мачвански регион је трећи у Србији када је реч о негативној миграцији, односно када у укупном броју више има исељених него досељених становника.
Подаци из 2015. године, а најновији подаци биће презентовани у јуну ове године, говоре о томе да је у Мачванском округу забележен одлив становништва у броју од 779. Укупно се у наш округ доселио 4.381 становник, а одселило се 5.160. У Шабац се доселило 1.767 људи, а иселило 1.875 чиме је евидентиран „минус“ од 108 становника. Најмањи негативни салдо је забележен у Коцељеви – 19, док је највиши забележен у Лозници 234. Најчешћи разлози за миграције становништва су економски и породични.
Сви ови подаци говоре о унутрашњој миграцији у оквиру наше државе, јер највише становника овог краја “бољу будућност” потражи у Београду или Новом Саду. Правих података нема, али тренд одласка људи у иностранство не престаје да расте. Највећи број наших суграђана који се одлуче да оду у иностранство се не одјављују, незванично сазнајемо, и то је разлог због којег нема прецизних података.
У последњих неколико година забележено је мало веће интересовање за, ако можемо тако да кажемо, нетипичне земље. Далека Азија и Русија су све популарније дестинације, али се не смањује ни интересовање за државе чланице Европске уније, северноамерички континент. Све је мање интересовање за Аустралију и Нови Зеланд.
Далеки исток све ближи
Слободан Стојићевић (35), из Горње Врањске, живи од јануара 2015. године у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије.
- Радим у великој војној болници Принц Султан, као медицински техничар. Прихватио сам понуду за посао која је обећавала добру месечну зараду и могућност напредовања у струци. Нисам се покајао. Послодавци, а нарочито државне установе у Саудијској Арабији, поштују уговоре и имају коректан однос према радницима – каже за „Глас Подриња“ Стојићевић.
Његов првобитни план био је да остане две године, и да се са уштеђевином и надограђеним искуством врати старом животу и послу у Србији. Међутим, привремена решења су понекад и најтрајнија, па се саживео са новим градом и одомаћио у, наизглед, потпуно другачијем свету од оног који је оставио иза себе.
– Ријад има седам милиона становника. У њему је скоро увек гужва, а авеније и булевари са пет до шест аутомобилских трака скоро су увек пуне. И поред тога, могуће је у овом граду наћи свој мир. Насеља у којима живе странци потпуно су прилагођена њиховом начину живота, који се једном речју зове западњачки. Европљани, Американци, Аустралијанци, Новозеланђани уживају статус стручњака и велики број привилегија на основу својих експертиза и диплома са признатих универзитета. Наравно, у ту групу спадају и радници из Србије. Они су за само неколико година стекли статус вредних и поштених људи, а те врлине се на Блиском Истоку и те како цене - истиче Стојићевић.
Италијан у шабачкој
периферији
Да Шабац само не напуштају грађани, говори и пример пензионисаног Италијана Леонарда Трамаћере. Из родног Лећеа, после дугогодишњег рада у Швајцарској, одлучио је да, као место за живот са супругом Надом Стајић Трамаћере, изабере периферију Шапца.
-Када сам имао 55 година, фабрика у Швајцарској, у којој сам радио као механичар, престала је са радом. Људи у мојим годинама тада нису имали велике шансе за посао, те сам одлучио да се са супругом Надом преселим у Шабац. Године 2005. изабрали смо живот у Ливадама што има своје чари, јер волим баштованство. Време проводим одржавајући двориште, и правећи роштиљ са пријатељима – наглашава Леонардо.
По његовим речима, Шабац пријатно и лепо место за живот, посебно сада када се све више ради на његовом уређењу.
- Оно што ми се не допада је организација у свим сферама. У иностранству сам се бавио шахом, освајао сам купове, а овде су услови за хобије и разоноду у мојим годинама лошији него „преко“. Тамо је све некако лагодније и удобније, а друштвени живот ми је био разноврснији. Нажалост, имао сам прилику да се сусретнем и са шабачким здравством, за које могу да кажем да није на завидном нивоу, за разлику од клиника у Београду где сам имао операцију и сјајну услугу – закључио је Леонардо.
НАЈВЕЋИ ОДЛИВ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
Београд, Нови Сад и Ниш су градови у Србији у којима је забележен већи број придошлих него отишлих становника. У српској престоници је забележен прилив становништва од 7.309 становника, у Новом Саду 2.219, а у Нишу 431. Највећи минус је забележен у Југоисточној Србији – 3.053.
ВИШЕСТРУКО ВЕЋА ЗАРАДА
- Зарада је примамљива, вишеструко већа него у Србији. До сада сам два пута унапређен за ово време, што је такође битно када говоримо о послу. Вредан рад се у Саудијској Арабији јако цени и награђује, у виду привилегија, али и повишице у плати напомиње Стојићевић, који на одмор у Србију долази свака три месеца, по недељу или две.
РУСИЈА СВЕ ПРИМАМЉИВИЈА
Многи Шапчани раде у Русији. Један од њих ради као фарбар и то на крајњем северу Азије.
- За рад у Русији сам ангажован путем агенције и веома сам задовољан условима рада и зарадом. Једино због чега не могу да будем срећан су климатски услови. Ове зиме температура је ишла и до минус 50, а просечна температура је минус 35. Систем рада у Русији је такав да се ради неколико месеци, а онда будемо на одмору код куће извесно време, и назад на рад – прича нам један од Шапчанина који ради у Русији.
Према подацима Завода за статистику, Мачвански регион је трећи у Србији када је реч о негативној миграцији, односно када у укупном броју више има исељених него досељених становника.
Подаци из 2015. године, а најновији подаци биће презентовани у јуну ове године, говоре о томе да је у Мачванском округу забележен одлив становништва у броју од 779. Укупно се у наш округ доселио 4.381 становник, а одселило се 5.160. У Шабац се доселило 1.767 људи, а иселило 1.875 чиме је евидентиран „минус“ од 108 становника. Најмањи негативни салдо је забележен у Коцељеви – 19, док је највиши забележен у Лозници 234. Најчешћи разлози за миграције становништва су економски и породични.
Сви ови подаци говоре о унутрашњој миграцији у оквиру наше државе, јер највише становника овог краја “бољу будућност” потражи у Београду или Новом Саду. Правих података нема, али тренд одласка људи у иностранство не престаје да расте. Највећи број наших суграђана који се одлуче да оду у иностранство се не одјављују, незванично сазнајемо, и то је разлог због којег нема прецизних података.
У последњих неколико година забележено је мало веће интересовање за, ако можемо тако да кажемо, нетипичне земље. Далека Азија и Русија су све популарније дестинације, али се не смањује ни интересовање за државе чланице Европске уније, северноамерички континент. Све је мање интересовање за Аустралију и Нови Зеланд.
Далеки исток све ближи
Слободан Стојићевић (35), из Горње Врањске, живи од јануара 2015. године у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије.
- Радим у великој војној болници Принц Султан, као медицински техничар. Прихватио сам понуду за посао која је обећавала добру месечну зараду и могућност напредовања у струци. Нисам се покајао. Послодавци, а нарочито државне установе у Саудијској Арабији, поштују уговоре и имају коректан однос према радницима – каже за „Глас Подриња“ Стојићевић.
Његов првобитни план био је да остане две године, и да се са уштеђевином и надограђеним искуством врати старом животу и послу у Србији. Међутим, привремена решења су понекад и најтрајнија, па се саживео са новим градом и одомаћио у, наизглед, потпуно другачијем свету од оног који је оставио иза себе.
– Ријад има седам милиона становника. У њему је скоро увек гужва, а авеније и булевари са пет до шест аутомобилских трака скоро су увек пуне. И поред тога, могуће је у овом граду наћи свој мир. Насеља у којима живе странци потпуно су прилагођена њиховом начину живота, који се једном речју зове западњачки. Европљани, Американци, Аустралијанци, Новозеланђани уживају статус стручњака и велики број привилегија на основу својих експертиза и диплома са признатих универзитета. Наравно, у ту групу спадају и радници из Србије. Они су за само неколико година стекли статус вредних и поштених људи, а те врлине се на Блиском Истоку и те како цене - истиче Стојићевић.
Италијан у шабачкој
периферији
Да Шабац само не напуштају грађани, говори и пример пензионисаног Италијана Леонарда Трамаћере. Из родног Лећеа, после дугогодишњег рада у Швајцарској, одлучио је да, као место за живот са супругом Надом Стајић Трамаћере, изабере периферију Шапца.
-Када сам имао 55 година, фабрика у Швајцарској, у којој сам радио као механичар, престала је са радом. Људи у мојим годинама тада нису имали велике шансе за посао, те сам одлучио да се са супругом Надом преселим у Шабац. Године 2005. изабрали смо живот у Ливадама што има своје чари, јер волим баштованство. Време проводим одржавајући двориште, и правећи роштиљ са пријатељима – наглашава Леонардо.
По његовим речима, Шабац пријатно и лепо место за живот, посебно сада када се све више ради на његовом уређењу.
- Оно што ми се не допада је организација у свим сферама. У иностранству сам се бавио шахом, освајао сам купове, а овде су услови за хобије и разоноду у мојим годинама лошији него „преко“. Тамо је све некако лагодније и удобније, а друштвени живот ми је био разноврснији. Нажалост, имао сам прилику да се сусретнем и са шабачким здравством, за које могу да кажем да није на завидном нивоу, за разлику од клиника у Београду где сам имао операцију и сјајну услугу – закључио је Леонардо.
НАЈВЕЋИ ОДЛИВ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
Београд, Нови Сад и Ниш су градови у Србији у којима је забележен већи број придошлих него отишлих становника. У српској престоници је забележен прилив становништва од 7.309 становника, у Новом Саду 2.219, а у Нишу 431. Највећи минус је забележен у Југоисточној Србији – 3.053.
ВИШЕСТРУКО ВЕЋА ЗАРАДА
- Зарада је примамљива, вишеструко већа него у Србији. До сада сам два пута унапређен за ово време, што је такође битно када говоримо о послу. Вредан рад се у Саудијској Арабији јако цени и награђује, у виду привилегија, али и повишице у плати напомиње Стојићевић, који на одмор у Србију долази свака три месеца, по недељу или две.
РУСИЈА СВЕ ПРИМАМЉИВИЈА
Многи Шапчани раде у Русији. Један од њих ради као фарбар и то на крајњем северу Азије.
- За рад у Русији сам ангажован путем агенције и веома сам задовољан условима рада и зарадом. Једино због чега не могу да будем срећан су климатски услови. Ове зиме температура је ишла и до минус 50, а просечна температура је минус 35. Систем рада у Русији је такав да се ради неколико месеци, а онда будемо на одмору код куће извесно време, и назад на рад – прича нам један од Шапчанина који ради у Русији.
Е. Г. П.
Најновији број
18. април 2024.
