ТРИБИНА У КЦ ПОВОДОМ 26 ГОДИНА ОД ДЕМОНСТРАЦИЈА 9. МАРТА 1991. ГОДИНЕ
СЛОБОДАРСКИ НАРОД НЕЋЕ ДА ТРПИ
“Ниједна игра са народом која за циљ има гушење слободе и демократије неће моћи да прође“, истакао је Лечић. ”Имамо сада интернет свет који потпуно спречава тиранију појединих медија”, додао је Антић. “Данас је тешко извести грађане на улице, јер је велико разочарање у политичке елите”, закључио је Милојевић
Културни центар у Шапцу организовао је трибину под називом „Сви наши протести“ поводом 26 година од првих опозиционих демонстрација 9. марта 1991. године на Тргу Републике у Београду. Учесници трибине Бранислав Лечић, Чедомир Антић и Срђан Миливојевић су евоцирали успомене, како на 9. март, тако и на све остале протесте на којима је Србија освајала слободу за време режима Слободана Милошевића.
Вођа Плишане револуције на Теразијској чесми, глумац и Шапчанин Бранислав Лечић испричао је како се уопште нашао у центру тог протеста, али и о томе да ће народ у Србији поново изаћи на улице ако то буде требало.
- Да ли ће се то десити сада, овог тренутка, или када му дође време, видећемо, али сам сигуран да ће му доћи време. Српски народ је слободарски и аутохтони народ који се заиста изборио за слободу. Ниједна игра са народом која за циљ има гушење слободе и демократије неће моћи да прође, поготово када неко има искуства каква има у последњих 26 година – истакао је Лечић.
Историчар и један од вођа студентског протеста због изборне крађе на локалним изборима 1996. године Чедомир Антић такође је изнео став да друштво попут нашег мора да има границу трпљења.
- Ми имамо одређени корпус формалних права, имамо сада интернет свет који потпуно спречава тиранију појединих медија. Имамо и изборе који нису под великом сумњом, али постоје ретроградни кораци које видимо код актуелне власти, али они још нису толики да би изазвали ту врсту незадовољства које би довело до демонстрација какве су биле тих деведесетих година – додао је Антић.
Један од чланова Отпора Срђан Миливојевић је нагласио да је данас тешко извести грађане на улице, јер је велико разочарање у политичке елите.
- Људи су своје ципеле и животе потрошили да би довели на власт “оне” који су омогућили да се врате “ови” које су отерали са власти. На жалост, то је мишљење које је преовладавајуће у Србији. То је, међутим, веома опасно, јер омогућава онима који су на власти да се поигравају са сопственим народом зарад опстанка на власти – напоменуо је Миливојевић.
Ова трибина је изазвала интересовање грађана Шапца, а због великог броја дискусија, трајала је знатно дуже од предвиђеног времена.
ОД СПОНТАНОСТИ ДО ПАМЕТИ
Учесници трибине су се сложили да су дешавања после 9. марта била спонтана, а да су студентски протести 1996. и 1997. године били много боље организовани. Када је реч о „Отпору“, Лечић, Антић и Миливојевић сматрају да се ради о најпаметнијем виду опрганизације која је на крају и довела до пада режима Слободана Милошевића.
Вођа Плишане револуције на Теразијској чесми, глумац и Шапчанин Бранислав Лечић испричао је како се уопште нашао у центру тог протеста, али и о томе да ће народ у Србији поново изаћи на улице ако то буде требало.
- Да ли ће се то десити сада, овог тренутка, или када му дође време, видећемо, али сам сигуран да ће му доћи време. Српски народ је слободарски и аутохтони народ који се заиста изборио за слободу. Ниједна игра са народом која за циљ има гушење слободе и демократије неће моћи да прође, поготово када неко има искуства каква има у последњих 26 година – истакао је Лечић.
Историчар и један од вођа студентског протеста због изборне крађе на локалним изборима 1996. године Чедомир Антић такође је изнео став да друштво попут нашег мора да има границу трпљења.
- Ми имамо одређени корпус формалних права, имамо сада интернет свет који потпуно спречава тиранију појединих медија. Имамо и изборе који нису под великом сумњом, али постоје ретроградни кораци које видимо код актуелне власти, али они још нису толики да би изазвали ту врсту незадовољства које би довело до демонстрација какве су биле тих деведесетих година – додао је Антић.
Један од чланова Отпора Срђан Миливојевић је нагласио да је данас тешко извести грађане на улице, јер је велико разочарање у политичке елите.
- Људи су своје ципеле и животе потрошили да би довели на власт “оне” који су омогућили да се врате “ови” које су отерали са власти. На жалост, то је мишљење које је преовладавајуће у Србији. То је, међутим, веома опасно, јер омогућава онима који су на власти да се поигравају са сопственим народом зарад опстанка на власти – напоменуо је Миливојевић.
Ова трибина је изазвала интересовање грађана Шапца, а због великог броја дискусија, трајала је знатно дуже од предвиђеног времена.
Учесници трибине су се сложили да су дешавања после 9. марта била спонтана, а да су студентски протести 1996. и 1997. године били много боље организовани. Када је реч о „Отпору“, Лечић, Антић и Миливојевић сматрају да се ради о најпаметнијем виду опрганизације која је на крају и довела до пада режима Слободана Милошевића.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
