ЗАПУШТЕНО РУСКО ГРОБЉЕ НА ЧЕВРНТИЈИ, КРАЈ НОВОГ ПУТА ШАБАЦ СРЕМСКА МИТРОВИЦА
БЕЗ ДРЖАВНОГ ОБЕЛЕЖЈА
Бежећи од постреволуционарног режима бившег Совјетског савеза у нову домовину донели знање и дукате, а изградњом одбрамбеног бедема крај Саве, вечно нас задужили, каже Шеваричанин Драгорад В. Мисојчић- Лукарић, чије је имање у непосредној близини
Густо шибље и сасушена трава скривају мале споменике, последње трагове битисања на Чеврнтији, крај новог пута Шабац-Сремска Митровица, педесетак породица Руса, махом високообразованих људи, који су се после победе Октобарске револуције, доселили на ове просторе.
- Причали су ми старији да се на овом месту, где се данас налазимо (Чеврнтија) доселило 50 породица Руса, махом са Крима, који се нису слагали са идеологијом комунизма која је победила у овој великој земљи за време Октобарске револуције. Стицај околности је хтео да у новој домовини живе у истом режиму и ту оставе своје кости, а много су нас задужили, каже између осталог Шеваричанин Драгорад В. Мисојчић-Лукарић, чије је имање у непосредној близини. Само нови пут Шабац-Сремска Митровица, дели овај крај (атаре Дреновца и Шеварица) од Саве. Многи, нови становници Мачве, били су високообразовани и цењени људи, посебно стручни за мелирационе радове. Прича се да део разлога, зашто су баш Чеврнтију изабрали за свој нови дом, лежи у чињеници да је ово подводан део, а они стручњаци за мелиорацију.
- Са собом су донели богато знање и дукате, и сазнање да је Мачва била велика мочвара. Руски инжењери, прво су снимили терен и урадили карте, које и дан-данас служе као полазна основа за будуће мелирационе подухвате. Урадили су пројекат: “Исушење Мачве и претварање у плодну равницу”. Њихове карте и подлоге су непревазиђене до данашњег дана. Спасли су наше њиве од поплава, градњом насипа, који и данас постоји. Као што видите ту, с друге стране насипа расте веома лепа пшеница. Били су сведоци и учесници првих ископавања канала уз подршку аграрног буџета Краљевине Југославије и скромну апанажу, више из љубави и захвалности коју им је пружила Србија, каже Мисојчић.
Он наглашава да Руси, познатији по називу Белогардејци, нису имали среће, бар када је режим у питању, јер их је одмах после Другог светског рата у Титовој Југославији, опет сачекао комунизам.
Овде сазнајемо да су придошлице помогле изградњу школа у којима се поред српског предавао и руски језик. Све то су, тврди овај угледни Шеваричанин, Руси радили за добробит Србије, а трагови њиховог постојања остали су на гробљу, коме због немара прети заборав.
Идуће године биће равно један век од њиховог досељавања на ове просторе. Нажалост у званичном списку руских гробља у Србији, ово на Чеврнтији није уписано.
- Било би добро уредити га и поставити ту државно обележје. Заслужили су га, закључује наш саговорник.
Летимичним погледом са новоизграђеног пута Шабац-Сремска Митровица, могуће је уочити уређене споменике браћи Трејгут, машинистима рођеним 1898. године, који су овде сахрањени 1952. године. Споменик су им подигли супруге и синови. Недалеко од њих је спомен-обележје извесном инжењеру Мишћенку, који су подигли Марија, Никола, кћи Ирена са унуцима. Све друге прекрива густо шибље и сасушена трава и тешко су уочљиви.
Густо шибље и сасушена трава скривају мале споменике, последње трагове битисања на Чеврнтији, крај новог пута Шабац-Сремска Митровица, педесетак породица Руса, махом високообразованих људи, који су се после победе Октобарске револуције, доселили на ове просторе.
- Причали су ми старији да се на овом месту, где се данас налазимо (Чеврнтија) доселило 50 породица Руса, махом са Крима, који се нису слагали са идеологијом комунизма која је победила у овој великој земљи за време Октобарске револуције. Стицај околности је хтео да у новој домовини живе у истом режиму и ту оставе своје кости, а много су нас задужили, каже између осталог Шеваричанин Драгорад В. Мисојчић-Лукарић, чије је имање у непосредној близини. Само нови пут Шабац-Сремска Митровица, дели овај крај (атаре Дреновца и Шеварица) од Саве. Многи, нови становници Мачве, били су високообразовани и цењени људи, посебно стручни за мелирационе радове. Прича се да део разлога, зашто су баш Чеврнтију изабрали за свој нови дом, лежи у чињеници да је ово подводан део, а они стручњаци за мелиорацију.
- Са собом су донели богато знање и дукате, и сазнање да је Мачва била велика мочвара. Руски инжењери, прво су снимили терен и урадили карте, које и дан-данас служе као полазна основа за будуће мелирационе подухвате. Урадили су пројекат: “Исушење Мачве и претварање у плодну равницу”. Њихове карте и подлоге су непревазиђене до данашњег дана. Спасли су наше њиве од поплава, градњом насипа, који и данас постоји. Као што видите ту, с друге стране насипа расте веома лепа пшеница. Били су сведоци и учесници првих ископавања канала уз подршку аграрног буџета Краљевине Југославије и скромну апанажу, више из љубави и захвалности коју им је пружила Србија, каже Мисојчић.
Он наглашава да Руси, познатији по називу Белогардејци, нису имали среће, бар када је режим у питању, јер их је одмах после Другог светског рата у Титовој Југославији, опет сачекао комунизам.
Овде сазнајемо да су придошлице помогле изградњу школа у којима се поред српског предавао и руски језик. Све то су, тврди овај угледни Шеваричанин, Руси радили за добробит Србије, а трагови њиховог постојања остали су на гробљу, коме због немара прети заборав.
Идуће године биће равно један век од њиховог досељавања на ове просторе. Нажалост у званичном списку руских гробља у Србији, ово на Чеврнтији није уписано.
- Било би добро уредити га и поставити ту државно обележје. Заслужили су га, закључује наш саговорник.
Летимичним погледом са новоизграђеног пута Шабац-Сремска Митровица, могуће је уочити уређене споменике браћи Трејгут, машинистима рођеним 1898. године, који су овде сахрањени 1952. године. Споменик су им подигли супруге и синови. Недалеко од њих је спомен-обележје извесном инжењеру Мишћенку, који су подигли Марија, Никола, кћи Ирена са унуцима. Све друге прекрива густо шибље и сасушена трава и тешко су уочљиви.
Љ.Ђукић
Најновији број
18. април 2024.
