ЗА ЗДРАВИЈИ И АКТИВНИЈИ ЖИВОТ У ТРЕЋЕМ ДОБУ
УМЕРЕНОСТ ПРЕ СВЕГА
Повећање обима свакодневне физичке активности и усвајање здравих образаца исхране једноставне су мере које могу унапредити квалитет и трајање живота и смањити учесталост многих болести без одласка лекару
Смањен унос додатних шећера, кухињске соли и засићених масти, уравнотежена исхрана, унос разноврсних намирница – воћа, поврћа, житарица и то већином интегралног типа, беланчевина којима обилују риба и плодови мора, кртина црвеног и живинског меса, јаја, пасуљ и орашасти плодови, само су неки од савета које свакодневно чујемо. Чујемо, а ретко или у мањој мери применимо. Чињеница да је Србија у врху листе земаља када је реч о обољевању од хроничних болести – шећерна болест, болести срца и малигна обољења – требало би да нам свима, без разлике на године, буде упозорење.
- Све те болести повезане су са неправилном исхраном и недовољном физичком активношћу. Свакодневни избори који се чине, када је реч о исхрани, значајно утичу на здравље. Добре навике које се стекну на време позитивно делују на здравље у будућности – каже координатор пројекта за град Шабац „Начини прави избор за дугорочно здравље“ др Драгана Дрљачић, проф. струковних студија на Високој спортској и здравственој школи у Београду.
Уравнотежена исхрана обезбеђује енергију и хранљиве састојке за све ваше потребе. Колико вам је потребно енергије зависи од година, пола, здравља и нивоа активности. Просечној женској одраслој особи дневно је потребно 1.600 до 2.400 кцал, а мушкој 2.000 до 3.000 кцал. Савет за све, па и особе у трећем добу, је да бирају разноврсне намирнице али на мудар начин.
- Нема лоших и добрих намирница. Умереност је добар савет када правите ваш избор. Користите здрава уља (нпр. маслиново или канола уље) за припрему хране и салате. Ограничите унос путера. Избегавајте транс масти. Што више поврћа различитих боја то боље. Кромпир и помфрит се не рачунају. Једите доста воћа свих боја. Пијте воду, чај и кафу (са мало или без шећера). Ограничите унос млека на једну до две чаше дневно. Сока на једну мању чашу. Избегавајте заслађене напитке. Једите разноврсне интегралне житарице. Смањите унос белог хлеба и белог пиринча. Бирајте рибу, живинско месо, пасуљ и семенке, избегавајте сланину, пршуту и друге месне прерађевине. Бирајте намирнице које су сиромашне додатим шећерима – наглашава др Дрљачић.
Како је човек машина створена да би се кретала потребни су различити типови физичке активности. За почетак бар више ходања, лаганије вежбе. Потребно је смањити сендентарне активности, тј. време проведено у седењу испред ТВ-а, лежању и слично. И мало је боље него ништа.
- Потребно је сакупити барем сто педесет минута умерене интезивне активности недељно. Више пута недељно учествовати у активностима у којима се истежу мишићи. Кад год је могуће изаћи што чешће напоље, а лифт заменити степеницама – каже др Дрљачић.
Смањен унос додатних шећера, кухињске соли и засићених масти, уравнотежена исхрана, унос разноврсних намирница – воћа, поврћа, житарица и то већином интегралног типа, беланчевина којима обилују риба и плодови мора, кртина црвеног и живинског меса, јаја, пасуљ и орашасти плодови, само су неки од савета које свакодневно чујемо. Чујемо, а ретко или у мањој мери применимо. Чињеница да је Србија у врху листе земаља када је реч о обољевању од хроничних болести – шећерна болест, болести срца и малигна обољења – требало би да нам свима, без разлике на године, буде упозорење.
- Све те болести повезане су са неправилном исхраном и недовољном физичком активношћу. Свакодневни избори који се чине, када је реч о исхрани, значајно утичу на здравље. Добре навике које се стекну на време позитивно делују на здравље у будућности – каже координатор пројекта за град Шабац „Начини прави избор за дугорочно здравље“ др Драгана Дрљачић, проф. струковних студија на Високој спортској и здравственој школи у Београду.
Уравнотежена исхрана обезбеђује енергију и хранљиве састојке за све ваше потребе. Колико вам је потребно енергије зависи од година, пола, здравља и нивоа активности. Просечној женској одраслој особи дневно је потребно 1.600 до 2.400 кцал, а мушкој 2.000 до 3.000 кцал. Савет за све, па и особе у трећем добу, је да бирају разноврсне намирнице али на мудар начин.
- Нема лоших и добрих намирница. Умереност је добар савет када правите ваш избор. Користите здрава уља (нпр. маслиново или канола уље) за припрему хране и салате. Ограничите унос путера. Избегавајте транс масти. Што више поврћа различитих боја то боље. Кромпир и помфрит се не рачунају. Једите доста воћа свих боја. Пијте воду, чај и кафу (са мало или без шећера). Ограничите унос млека на једну до две чаше дневно. Сока на једну мању чашу. Избегавајте заслађене напитке. Једите разноврсне интегралне житарице. Смањите унос белог хлеба и белог пиринча. Бирајте рибу, живинско месо, пасуљ и семенке, избегавајте сланину, пршуту и друге месне прерађевине. Бирајте намирнице које су сиромашне додатим шећерима – наглашава др Дрљачић.
Како је човек машина створена да би се кретала потребни су различити типови физичке активности. За почетак бар више ходања, лаганије вежбе. Потребно је смањити сендентарне активности, тј. време проведено у седењу испред ТВ-а, лежању и слично. И мало је боље него ништа.
- Потребно је сакупити барем сто педесет минута умерене интезивне активности недељно. Више пута недељно учествовати у активностима у којима се истежу мишићи. Кад год је могуће изаћи што чешће напоље, а лифт заменити степеницама – каже др Дрљачић.
О. Г.
Најновији број
18. април 2024.
