ЗДРАВОМ ИСХРАНОМ ДО ИДЕАЛНЕ КИЛАЖЕ
НЕМА ВАЈДЕ ОД ГЛАДОВАЊА
Реч “дијета” класична медицина не признаје. То за нас не постоји. Човек треба да води рачуна о исхрани, а та исхрана треба да буде прилагођена његовом здравственом стању и годинама
Када стигне пролеће, а самим тим и чишћење одмара, жене углавном испробавајући гардеробу, увиде да је присутан и по који вишак килограма као последица зимских празника и слава. У жељи да што пре будемо спремне за летње изазове, подлежемо разним дијетама, нажалост углавном оним краткорочног ефекта које остављају негативне последице на здравље. Да бисмо имали задовољавајућу фигуру а били здрави, морамо да променимо комлетан начин живота. О значају овог режима, нешто више за Глас Подриња рећи ће нутрициониста Снежана Панић.
-Реч “дијета” класична медицина не признаје. То за нас не постоји. Човек треба да води рачуна о исхрани, а та исхрана треба да буде прилагођена његовом здравственом стању и годинама. Постоје лекови за многе болести, а ниједан лек не може да замени храну. Рецимо код особа које болују од повишеног крвног ритиска и дијабетеса практично обавезни део уз медикамезну терапију је и одговарајући режим исхране, али је приступ индивидуалан. Људи који овде добију јеловник, углавном копирају једни од других што не би смели да раде. Као и кад је у питању медикамезна терапија, постоји 2,3 лека који се уотребљавају за лечење крвног притиска али је доза за сваку особу другачија. Тако је и у исхрани потребно да човек затражи савет. Мене посебно радује када људи који немају ни здравствени проблем ни проблем са телесном масом дођу на консултацију, како би нешто уколико је потребно кориговали – истиче Снежана.
Којим приступима људи обично прибегавају у жељи да изгубе килограме?
Начешће се одлуче за гладовање или се хране једном дневно. То није добро јер се гладовањем активира штедљиви ген који је одговоран за гојазност што су студије доказале. Није суштина изгубити килограме већ променити однос према храни. Потребно је да човек научи како да своју постигнуту телесну масу одржава, а да се притом не одриче ничега што је најтеже.
Оно што је карактеристично је да је храна дуда варалица за унутрашње немире и врло често људи посежу за храном у ситуацијама када су незадовољни тренутним дешавањима и како би умањили унутрашње немире. Храна пружа тренутно задовољство јер лучи ниво ендорфина - хормон среће, што објашњава зашто особе у стресним ситуацијама имају већу жељу за храном.
Да ли постоји лек за мршављење и шта мислите о модерним препаратима за губитак килограма?
Постојала су два лека за губитак килограма. Један је скинут са листе а други је још увек на листи, међутим употребљава се само у изузетним ситуацијама када човека од 150 килограма треба припремити за операцију. Тај лек је Ксеникал и није дугорочан. Делује на принципу спречавања ресопције масти из дигестивног тракта и проблем је што такве особе не могу да контролишу столицу. Препарате за којима људи посежу поред тога што су скупи, класнична медицина не одобрава, а питање је да ли их је агенција за лекове испитивала.
Да ли генетске предиспозиције имају значајну улогу код гојазних особа и да ли узрок гојазности може бити хормонски поремећај?
На развој гојазности утичу многи фактори. Ако особа има генетске предиспозиције да буде гојазна не значи да ће имати проблем са гојазношћу. Просто са или без генетских редизиција, уколико се особа не храни правилно имаће проблем и са здрављем и са килажом. Што се тиче хормона, само масно ткиво је највећа жлезда и оно лучи хормоне. Када видите гојазну особу која каже да има хормонални проблем, она га има, али је тај проблем изазвала гојазност. Масно ткиво је највећа жлезда и лучи читаву палету хормона.
Шта бисте Ви препоручили људима који желе да изгубе или добију килограме?
Моја препорука када је исхрана у питању особи која је заинтересована да промени свој начин живота је да се обрати нама. Суштина није да се омрша у року од пар дана, него да се промени однос према храни и то и јесте сврха постојања овог саветовалишта јер је Завод за јавно здравље установа која делује на нивоу популације. Исхрана мора да буде разноврсна и ми морамо да унесемо и масти и беланчевине. Правилна исхрана подразумева унос из сваке групе намирница, редовне оброке, физичку активност и редован сан. Ниво одређених хормона и ензима је у дневним сатима већи док је у ноћним сатима нижи, то је један од показатеља да здрава и редовна исхрана мора да буде начин живота. Наш организам је један јако сложен систем и човек мора да га слуша, а тело му само каже шта му прија и шта не.
-Реч “дијета” класична медицина не признаје. То за нас не постоји. Човек треба да води рачуна о исхрани, а та исхрана треба да буде прилагођена његовом здравственом стању и годинама. Постоје лекови за многе болести, а ниједан лек не може да замени храну. Рецимо код особа које болују од повишеног крвног ритиска и дијабетеса практично обавезни део уз медикамезну терапију је и одговарајући режим исхране, али је приступ индивидуалан. Људи који овде добију јеловник, углавном копирају једни од других што не би смели да раде. Као и кад је у питању медикамезна терапија, постоји 2,3 лека који се уотребљавају за лечење крвног притиска али је доза за сваку особу другачија. Тако је и у исхрани потребно да човек затражи савет. Мене посебно радује када људи који немају ни здравствени проблем ни проблем са телесном масом дођу на консултацију, како би нешто уколико је потребно кориговали – истиче Снежана.
Којим приступима људи обично прибегавају у жељи да изгубе килограме?
Начешће се одлуче за гладовање или се хране једном дневно. То није добро јер се гладовањем активира штедљиви ген који је одговоран за гојазност што су студије доказале. Није суштина изгубити килограме већ променити однос према храни. Потребно је да човек научи како да своју постигнуту телесну масу одржава, а да се притом не одриче ничега што је најтеже.
Оно што је карактеристично је да је храна дуда варалица за унутрашње немире и врло често људи посежу за храном у ситуацијама када су незадовољни тренутним дешавањима и како би умањили унутрашње немире. Храна пружа тренутно задовољство јер лучи ниво ендорфина - хормон среће, што објашњава зашто особе у стресним ситуацијама имају већу жељу за храном.
Да ли постоји лек за мршављење и шта мислите о модерним препаратима за губитак килограма?
Постојала су два лека за губитак килограма. Један је скинут са листе а други је још увек на листи, међутим употребљава се само у изузетним ситуацијама када човека од 150 килограма треба припремити за операцију. Тај лек је Ксеникал и није дугорочан. Делује на принципу спречавања ресопције масти из дигестивног тракта и проблем је што такве особе не могу да контролишу столицу. Препарате за којима људи посежу поред тога што су скупи, класнична медицина не одобрава, а питање је да ли их је агенција за лекове испитивала.
Да ли генетске предиспозиције имају значајну улогу код гојазних особа и да ли узрок гојазности може бити хормонски поремећај?
На развој гојазности утичу многи фактори. Ако особа има генетске предиспозиције да буде гојазна не значи да ће имати проблем са гојазношћу. Просто са или без генетских редизиција, уколико се особа не храни правилно имаће проблем и са здрављем и са килажом. Што се тиче хормона, само масно ткиво је највећа жлезда и оно лучи хормоне. Када видите гојазну особу која каже да има хормонални проблем, она га има, али је тај проблем изазвала гојазност. Масно ткиво је највећа жлезда и лучи читаву палету хормона.
Шта бисте Ви препоручили људима који желе да изгубе или добију килограме?
Моја препорука када је исхрана у питању особи која је заинтересована да промени свој начин живота је да се обрати нама. Суштина није да се омрша у року од пар дана, него да се промени однос према храни и то и јесте сврха постојања овог саветовалишта јер је Завод за јавно здравље установа која делује на нивоу популације. Исхрана мора да буде разноврсна и ми морамо да унесемо и масти и беланчевине. Правилна исхрана подразумева унос из сваке групе намирница, редовне оброке, физичку активност и редован сан. Ниво одређених хормона и ензима је у дневним сатима већи док је у ноћним сатима нижи, то је један од показатеља да здрава и редовна исхрана мора да буде начин живота. Наш организам је један јако сложен систем и човек мора да га слуша, а тело му само каже шта му прија и шта не.
К. Јекић
Најновији број
25. април 2024.
