Антички спорт будућности

Шабачки Рвачки клуб “Витез” има вишегодишњи континуитет у освајању медаља, појединачних и екипних на Првенству и Куповима у Србији, као и на међународним турнирима. База већ постоји, треба створити “кров” за сениорске титуле.
Браћа Гајић и Илија Петровић, иако пионири, већ се боре са кадетима и сматрају их будућношћу европског рвања.
- Угљеша Гајић последње три године званично је најбољи у Србији у свом узрасту и то у избору Рвачког савеза Србије. Освојио је недавно титулу на кадетском купу у Крагујевцу и већ је на списку кадетских репрезентативаца. Рвао је и на турниру у Мађарској. Илију су скаутовали и Румуни, наступао је за “Темишвар” на најјачем међународном екипном тунриру. Они ће наступити на Првенству Европе за ст. пионире у Београду. Близу нациналног тима је Наташа Петровић, Марија Жабаљац, Немања Глигорић. Поносни смо што у клубу имамо Гајиће, Петровиће, Жабаљце, Радаковиће, Трифуновиће...
Угљешу је лично похвалио и олимпијски шампион Давор Штефанек.
- Давор ужива у раду са млађим категоријама и приликом недавне посете је спаринговао са свима. Угљеша га је изненадио и прокоментарисао је: “Како Вам је јак овај мали!”
Претходне сезоне истакао се Никола Николић, освајао је медаље у јуниорској и сениорској конкуренцији.
- Никола је имао сезону каријере. Трећи је јуниор и сениор Србије у Грчко-Римском стилу и вицешампион у слободном. Одлучио је да живот посвети спорту, студира на Факултету за физичку културу у Новом Саду, међутим, новосадски клубови не дозвољавају другима да тренирају са њима, што ће се одразити на његову каријеру.
Од Штефанековог злата може просперирати комплетно рвање у Србији.
- Најтеже године, у којима се као спорт нисмо снашли, сада су иза нас. Вратили смо се, вратили популарност, сале су пуне, ушли смо у прву категорију спортова, улаже се више новца. Председник РСС Трајковић враћао је рвање у врх плански, сада имамо председника Светске федерације Ненада Лаловића, он је и члан МОК-а и захваљујући њему, рвање је остало у олимпијским спортовима, иако је било захтева да се искључи.
Када говоримо о рвању, говоримо о више стилова спорта?
- У програму ОИ су три стила: грчко–римски, слободни и женско рвање (верзија слободног стила), а постоји тенденција укључивања рвања на песку (греплинг). ГР стил карактеришу велике амплитуде при бацањима, што га чини атрактивнијим. Од почетка рвања у Србији, 1912. године, овај стил је у предности. Слободни је отворен за захвате на свим деловима тела (у ГР стилу само изнад појаса), те је динамичнији и популарнији у свету због тога. Рвачи слободним стилом најобученији су ММА борци, бољи од других вештина. Њиме се више рвало на КиМ и у Македонији. Ипак, схватамо тенденције у свету и озбиљно се унапређује слободни стил у Србији последњих година. Са српским рвачима у сл. стилу ради врхунски стручњак из Ирана, члан стручног штаба те репрезентације која је велесила у рвању.
Никада у рвању неће бити новца на нивоу неких колективних спортова. Шта је “адут” рвања у привлачењу младих?
- Главни циљ су национална признања, односно најважније медаље, док најмлађи треба да знају како је рвање један од најкомплетнијих спортова, зато је промовисан још у античко доба. Појединац се изграђује физички и ментално, а како су тренинзи тешки, изазов је издржати, док успех представља својеврсну авангарду.
Који клубови у Србији су узор организованости и како сачувати најталентованије у “Витезу” до краја.
- Спартак, Пролетер и Партизан су организовали више светских и европских првенстава, створили су материјална средства, независност, а уз то имају велику традицију. Код нас су тренинзи бесплатни, трудимо се да им обезбедимо услове, јаке турнире, стипендије. Ипак, када дође време за факултет, како би остали у тренингу, морају мењати клуб. Зато је примарно да им, при приближавању сениорима, створимо финансијску потпору, како би могли парирати богатијим клубовима
“Витез” је био екипни прволигаш, сада је у Другој лиги. Када је реално очекивати повратак у елиту?
- Да није било повреда, можда бисмо већ ове сезоне успели да се вратимо, али смо на крају били трећи. Наша политика је да тим чине рвачи стасали само у нашој школи. Угљеша и Илија стичу право наступа наредне сезоне и можда већ крајем године прославимо титулу. Дугорочно, хоћемо прволигашки тим од “наше деце” која ће, зато, бити мотивисанија и чинити тим који гарантује континуитет наступа у елити.