НАСТАВАК ПРИЧЕ О БОРБАМА ПАСА
Сведок не може да говори
Са тешким ранама од уједа других паса и великом рупом, највероватније, од малокалибарског метка на глави, пит бул остављен да умре на Обилазном путу. Наравно, пас није чипован па се не може утврдити чији је
Пре неколико седмица „Глас Подриња“ је покушао да сазна да ли се у Шапцу одржавају борбе паса. Многи су нешто чули, али доказа није било. Полиција је 2010. године у Богатићу поднела четири кривичне пријаве против организатора борби, док је на лицу места затечено њих чак 38. После тога ништа.
Доказ, нажалост посредан, појавио се пре десетак дана. Са тешким ранама од уједа других паса и великом рупом, највероватније, од малокалибарског метка на глави, пит бул је остављен да умре на Обилазном путу. По добијеној дојави, као и небројено пута до сада, пса је преузео Александар Станојловић.
-Друг ми је јавио да лежи у каналу са повредама главе. Мислио је да га је ударио ауто. Када сам дошао до њега био је крвав, уплашен, гладан и жедан. Режао је на мене. На храну сам га намамио да уђе у комби, ставио му корпу и одвезао код ветеринара. Ране су биле инфициране. Имао је на десетине крпеља на себи, а налази крви су показали да су неки од њих били и заражени. Ипак, показао је изузетну вољу за животом и веома брзо се опоравља од свега, објашњава Александар.
Наравно, пас није чипован па се не може утврдити чији је.
Ветеринар који брине о псу не може са стопостотном сигурношћу да потврди како су ране настале, али ни да искључи могућност да су од борби са другим псима.
-Код нас је стигао у јако лошем стању. Имао је велике ране на глави, а претпоставка је да му их је нанео други пас. Не можемо са сигурношћу да искључимо и да су настале на неки други начин, нпр. од неке инфекције. За нас је најбитније да је сада добро и да се потпуно опорави, каже ветеринар.
Пошто су му очишћене ране и нахрањен пас се смирио. Изузетно је умиљат и није агресиван према људима. Велика рупа на средини главе и даље постоји, неке ране још нису зарасле, али пас је генерално добро. Александар му је дао име Лепи.
Неколико дана пре тога Александар је нашао и једно штене, мешанца пит була или стафорда, које је имало зарасле ране од уједа. Познаваоци прилика сумњају да је и оно тренирано за борбе пре него што је завршило на улици.
Градском Одлуком, донетом прошле године, у Шапцу је забрањено држање пит булова. Комунална полиција од почетка марта спроводи попис власничких паса и током те акције код једне особе у Мали пронађена су два пса за које су Кинолошки савез Србије и Ветеринарска инспекција потврдили да су ове расе. Међутим, потпуно тачно се то може утврдити само ДНК анализом.
Мачва центар одржавања борби паса
Елвир Буразеровић директор ОРКЕ потврђује да се у Шапцу, и генерално у Мачви, одржавају борбе паса. Проблем је доказати.
-Да би могло да се пријави кривично дело мора да се утврди да постоји борба. Полиција мора да их ухвати на лицу места и то се ради на основу дојава. Ипак, треба бити опрезан и када се дође до сазнања да се борба одржава треба обавестити или Полицијску управу Шабац или директно Београд, јер локална полиција често буде повезана са њима. Поред Шапца, центри одржавања борби су и Ваљево, Суботица, Димитровград. Шабачка полиција је имала и релативно успеха у разбијању тога пре неколико година, наводи Буразеровић.
Доказ, нажалост посредан, појавио се пре десетак дана. Са тешким ранама од уједа других паса и великом рупом, највероватније, од малокалибарског метка на глави, пит бул је остављен да умре на Обилазном путу. По добијеној дојави, као и небројено пута до сада, пса је преузео Александар Станојловић.
-Друг ми је јавио да лежи у каналу са повредама главе. Мислио је да га је ударио ауто. Када сам дошао до њега био је крвав, уплашен, гладан и жедан. Режао је на мене. На храну сам га намамио да уђе у комби, ставио му корпу и одвезао код ветеринара. Ране су биле инфициране. Имао је на десетине крпеља на себи, а налази крви су показали да су неки од њих били и заражени. Ипак, показао је изузетну вољу за животом и веома брзо се опоравља од свега, објашњава Александар.
Наравно, пас није чипован па се не може утврдити чији је.
Ветеринар који брине о псу не може са стопостотном сигурношћу да потврди како су ране настале, али ни да искључи могућност да су од борби са другим псима.
-Код нас је стигао у јако лошем стању. Имао је велике ране на глави, а претпоставка је да му их је нанео други пас. Не можемо са сигурношћу да искључимо и да су настале на неки други начин, нпр. од неке инфекције. За нас је најбитније да је сада добро и да се потпуно опорави, каже ветеринар.
Пошто су му очишћене ране и нахрањен пас се смирио. Изузетно је умиљат и није агресиван према људима. Велика рупа на средини главе и даље постоји, неке ране још нису зарасле, али пас је генерално добро. Александар му је дао име Лепи.
Неколико дана пре тога Александар је нашао и једно штене, мешанца пит була или стафорда, које је имало зарасле ране од уједа. Познаваоци прилика сумњају да је и оно тренирано за борбе пре него што је завршило на улици.
Градском Одлуком, донетом прошле године, у Шапцу је забрањено држање пит булова. Комунална полиција од почетка марта спроводи попис власничких паса и током те акције код једне особе у Мали пронађена су два пса за које су Кинолошки савез Србије и Ветеринарска инспекција потврдили да су ове расе. Међутим, потпуно тачно се то може утврдити само ДНК анализом.
Елвир Буразеровић директор ОРКЕ потврђује да се у Шапцу, и генерално у Мачви, одржавају борбе паса. Проблем је доказати.
-Да би могло да се пријави кривично дело мора да се утврди да постоји борба. Полиција мора да их ухвати на лицу места и то се ради на основу дојава. Ипак, треба бити опрезан и када се дође до сазнања да се борба одржава треба обавестити или Полицијску управу Шабац или директно Београд, јер локална полиција често буде повезана са њима. Поред Шапца, центри одржавања борби су и Ваљево, Суботица, Димитровград. Шабачка полиција је имала и релативно успеха у разбијању тога пре неколико година, наводи Буразеровић.
Најновији број
18. април 2024.
