ОТВОРЕН 2. ТЕАТАРСКИ ФЕСТИВАЛ
БУЂЕЊЕ „ШАБАЧКОГ ПРОЛЕЋА“
Протеклог понедељка у Шабачком позоришту свечаном отварању Фестивала претходило откривање бисте „Мире Ступице“ и отварање изложбе Миодрага Табачког у Галерији „Владислав Лалицки“. Глумци Звездара театра извели представу „Хипноза једне љубави“ по тексту и у режији Душана Ковачевића
Цео свет је глумиште, рекао је Вилијем Шекспир. Управо то „глумиште“ у коме свако „одглуми много улога свога века“ сјатило се протеклог понедељка у Шабачко позориште на отварање 2. Театарског фестивала „Позоришно пролеће“. Истакнути глумци, редитељи, сценографи, костимографи, позоришна публика, подмладак, политичари, медији сви у циљу одавања почасти празнику позоришне уметности.
Пре подизања завесе на Великој сцени „Љубиша Јовановић“ у холу позоришта откривена је, захваљујући доброти Милана Шарца, дародавца, и Драге Ђокића, академског вајара, биста наше највеће глумице двадесетог века Мире Ступице. На овај начин одата је почаст глумици која је крајем Другог светског рата и на самом почетку живота у слободи, радила у Шабачком позоришту заједно са својим супругом Мавидом Поповићем.
- Мира Ступица нас је научила одговорности према уметности, према култури земље у којој се живи, према, ако хоћете и шире од тога, свету у којем се живи. Једино путем одговорности, а то значи критичког мишљења онога где живите, може бити човеком у нашем занату. Лично мислим да једино тако човек може да буде уопште човеком ако посматра свет око себе са пажљивим, прецизним, критичким односом. Али исто тако на начин Мире Ступице са једном ведрином која је свесна да је и очај нешто што садржи небројене могућности и шансе – рекао је Горчин Стојановић, редитељ и уметнички руководилац Југословенског драмског позоришта.
Прослављени редитељ и велики пријатељ Мире Ступице Јагош Марковић нагласио је да је она превазишла континенте.
- За њу морају да се смисле нове речи и нове реченице зато што се она стварно уздизала у васиону. Обележила је блиставо своје време. Обележила је све људе који су је гледали. Оставила је траг у њиховој души. А да не говорим колико и како обележила оне срећнике који су имали прилику да раде са њом или поред ње, или да јој буду близу. Она је неугасива. То знамо. Ја лично остајем погођен њеним одласком иако знам да је Црњански у праву кад каже: „Нема смрти, има сеоба“. Остајем захвалан Шапцу, Шабачком позоришту, овом добром Фестивалу, на овој бисти. Нека вам донесе срећу – поручио је Марковић.
Отварајући изложбу Миодрага Табачког у Галерији „Владислав Лалицки“ Небојша Брадић, редитељ, осврнуо се на мисли великих и умних људи.
- Добри уметници копирају. Велики уметници краду. То је рекао Пикасо. Но ова изјава Пикаса и није тако оригинална јер је стара неких двеста година. Пикасо је ту изјаву украо од Волтера, великог просветитеља. Оригиналност је разумно имитирање. У реду свих оних који би признали те уметничке крађе нашао се и Исак Њутн који је рекао: „Да бих видео далеко, морао сам да се попнем на рамена Гетеа“. После тога је и Ајнштајн нешто слично рекао. „Креативност је умети сакрити свој избор“. Сви ови велики људи открили су нам ове ствари, не да би на свој начин говорили о томе да су они ето мање ташти, да имају ту лажну скромност, већ колико је важно да се демистификује сам процес стварања коме се често дода оно романтичарско надахнуће и тренутак величине. Они сви говоре о томе да је потребан тај континуитет генерација и претходника, а сви они су као и ми и ја обични људи само што су брилијантни. Е такав један обичан, а брилијантан човек је Миодраг Мића Табачки – рекао је Брадић.
Фотографије сненографија и костимографије представа, већином музичких, које шабачка публика није имала прилику да погледа, биле су избор аутора изложбе.
- Захваљујем се Фестивалу и организаторима што су омогућили да прикажем своју изложбу. Јако сам поносан што се изложба дешава на нашем најмлађем Фестивалу, али Фестивалу који је већ у другој години трајања успео да добије комплименте да је један од најбољих у региону. Хвала свима. Шабачкој публици желим да уживају у мојим радовима – поручио је Табачки.
За крај вечери и почетак „Позоришног пролећа“ глумци Звездара театра извели су представу „Хипноза једне љубави“ по тексту и у режији Душана Ковачевића.
ПОЗОРИШНИ ЧОВЕК
- У Шабачко позориште ушао сам некад као дечак. Враћам се као човек који се бави позориштем. Ово позориште је место као и сва места културе. Нешто што је најдрагоценије у овом граду. Култура је заправо идентитет једног народа. Негујте оно што смо имали и што данас имамо за генерације које долазе. У овом граду научио сам да ходам и да пишем. Оно ће вечерас видети да ли је вредело то што сам научио и шта пишем – поручио је Душан Ковачевић.
ФЕСТИВАЛ ЦЕЛОГ ГРАДА
Говорећи о значају Фестивала, који је прошле године проглашен за најбољи у Србији, директор Шабачког позоришта Зоран Карајић истакао је да је он постао фестивал и целог града Шапца.
- Изашли смо из позоришта у Библиотеку шабачку, Хотел „Слободу“, спортске дворане. Град је пун деце са мајицама „Позоришног пролећа“. То су све припадници Шабачког театарског покрета који тренутно раде своје представе. Они ће се такмичити крајем априла, почетком маја на свом фестивалу. Шабац тренутно живи за „Позоришно пролеће“ – истакао је селектор Фестивала Зоран Карајић.
Пре подизања завесе на Великој сцени „Љубиша Јовановић“ у холу позоришта откривена је, захваљујући доброти Милана Шарца, дародавца, и Драге Ђокића, академског вајара, биста наше највеће глумице двадесетог века Мире Ступице. На овај начин одата је почаст глумици која је крајем Другог светског рата и на самом почетку живота у слободи, радила у Шабачком позоришту заједно са својим супругом Мавидом Поповићем.
- Мира Ступица нас је научила одговорности према уметности, према култури земље у којој се живи, према, ако хоћете и шире од тога, свету у којем се живи. Једино путем одговорности, а то значи критичког мишљења онога где живите, може бити човеком у нашем занату. Лично мислим да једино тако човек може да буде уопште човеком ако посматра свет око себе са пажљивим, прецизним, критичким односом. Али исто тако на начин Мире Ступице са једном ведрином која је свесна да је и очај нешто што садржи небројене могућности и шансе – рекао је Горчин Стојановић, редитељ и уметнички руководилац Југословенског драмског позоришта.
Прослављени редитељ и велики пријатељ Мире Ступице Јагош Марковић нагласио је да је она превазишла континенте.
- За њу морају да се смисле нове речи и нове реченице зато што се она стварно уздизала у васиону. Обележила је блиставо своје време. Обележила је све људе који су је гледали. Оставила је траг у њиховој души. А да не говорим колико и како обележила оне срећнике који су имали прилику да раде са њом или поред ње, или да јој буду близу. Она је неугасива. То знамо. Ја лично остајем погођен њеним одласком иако знам да је Црњански у праву кад каже: „Нема смрти, има сеоба“. Остајем захвалан Шапцу, Шабачком позоришту, овом добром Фестивалу, на овој бисти. Нека вам донесе срећу – поручио је Марковић.
Отварајући изложбу Миодрага Табачког у Галерији „Владислав Лалицки“ Небојша Брадић, редитељ, осврнуо се на мисли великих и умних људи.
- Добри уметници копирају. Велики уметници краду. То је рекао Пикасо. Но ова изјава Пикаса и није тако оригинална јер је стара неких двеста година. Пикасо је ту изјаву украо од Волтера, великог просветитеља. Оригиналност је разумно имитирање. У реду свих оних који би признали те уметничке крађе нашао се и Исак Њутн који је рекао: „Да бих видео далеко, морао сам да се попнем на рамена Гетеа“. После тога је и Ајнштајн нешто слично рекао. „Креативност је умети сакрити свој избор“. Сви ови велики људи открили су нам ове ствари, не да би на свој начин говорили о томе да су они ето мање ташти, да имају ту лажну скромност, већ колико је важно да се демистификује сам процес стварања коме се често дода оно романтичарско надахнуће и тренутак величине. Они сви говоре о томе да је потребан тај континуитет генерација и претходника, а сви они су као и ми и ја обични људи само што су брилијантни. Е такав један обичан, а брилијантан човек је Миодраг Мића Табачки – рекао је Брадић.
Фотографије сненографија и костимографије представа, већином музичких, које шабачка публика није имала прилику да погледа, биле су избор аутора изложбе.
- Захваљујем се Фестивалу и организаторима што су омогућили да прикажем своју изложбу. Јако сам поносан што се изложба дешава на нашем најмлађем Фестивалу, али Фестивалу који је већ у другој години трајања успео да добије комплименте да је један од најбољих у региону. Хвала свима. Шабачкој публици желим да уживају у мојим радовима – поручио је Табачки.
За крај вечери и почетак „Позоришног пролећа“ глумци Звездара театра извели су представу „Хипноза једне љубави“ по тексту и у режији Душана Ковачевића.
- У Шабачко позориште ушао сам некад као дечак. Враћам се као човек који се бави позориштем. Ово позориште је место као и сва места културе. Нешто што је најдрагоценије у овом граду. Култура је заправо идентитет једног народа. Негујте оно што смо имали и што данас имамо за генерације које долазе. У овом граду научио сам да ходам и да пишем. Оно ће вечерас видети да ли је вредело то што сам научио и шта пишем – поручио је Душан Ковачевић.
Говорећи о значају Фестивала, који је прошле године проглашен за најбољи у Србији, директор Шабачког позоришта Зоран Карајић истакао је да је он постао фестивал и целог града Шапца.
- Изашли смо из позоришта у Библиотеку шабачку, Хотел „Слободу“, спортске дворане. Град је пун деце са мајицама „Позоришног пролећа“. То су све припадници Шабачког театарског покрета који тренутно раде своје представе. Они ће се такмичити крајем априла, почетком маја на свом фестивалу. Шабац тренутно живи за „Позоришно пролеће“ – истакао је селектор Фестивала Зоран Карајић.
О. Г.
Најновији број
18. април 2024.
