СРБИЈА НА НОГАМА

Почело је као акција на друштвеним мрежама, а затим се раширило широм земље. Незадовољни изборним резултатима, медијским мраком, незаседањем Скупштине Србије током кампање, студенти су изашли на улице и свакодневном шетњом исказују свој протест против ситуације у којој се Србија налази и поред убедљиве победе Александра Вучића на недавним изборима. Демонстранти ову победу виде, пре свега као убедљиву крађу, али кренимо редом.
Почело је све, више него спонтано у понедељак, 3. априла, само дан после одржаних избора. Позивом путем друштвених мрежа, прво су изашли студенти у Новом Саду, а који сат касније су им се придружиле и колеге из Београда и Ниша. Уз већ помало „зарђале“ пиштаљке, студенти су започели шетњу која је из дана у дан све дужа и већа. Свакодневно више десетина хиљада људи у Србији демонстрира, а то је чак приметио и најпознатији „хакер“ на свету који је критиковао америчке медије што говоре о „пепси коли, а не о бунту у Србији против корупције“.
У почетку су сви били збуњени. Ко је организатор, немогуће је да се то дешава спонтано, нико не верује да се путем друштвених мрежа може догодити такав протест. Али, ето, догодио се. Десетак дана после прве шетње, и даље не знамо ко је организатор. Одговор на то питање тешко да ћемо добити и у будућности, јер ове нове генерације младих су показале одређену врсту луцидности и непристајања на труле компромисе.
За новоизабраног председника Србије Александра Вучића и оне који га подржавају дилеме нема. Организатори су „кандидати бившег режима Саша Јанковић и Вук Јеремић“, као и остали из групације „десет на једног“. Уз то, ту су и Сорош, страни фактори, амбасадори и ко зна ко још.
Гостујући у емисији „Добар, лош, зао“ на Телевизији Шабац, познати глумац Сергеј Трифуновић је карикирао целу ситуацију.
- Иза студентског протеста стоје: Ја, Радомир Почуча Шана, Ђилас, Родић из Курира, Вучићевић из Информера, мој брат – ништа без брата, онда Сорош, и наравно Нада Мацура – рекао је Трифуновић и нагласио да овом протесту нису потребне никакве вође, „јер добро знамо како смо пролазили са вођама“.
Када је постављено питање о томе шта су захтеви демонстраната, уследио је брзи одговор, а затим су и усаглашени захтеви на нивоу свих градова у којима се ти протести свакодневно организују.
Како се наводи, „студенти и студенткиње, заједно са ђацима, пензионерима, сељацима и свим осталим незадовољним људима Србије који већ данима протестују, желе да истакну своје захтеве и позову све у борбу за њихово остварење“.
Захтеви, који су прочитани на протесту, подељени су у две категорије - прва, која, како се наводи, подразумева „укидање диктатуре и смену политичке елите на челу са Александром Вучићем“ и друга, промена приоритета економске и социјалне политике.
Што се тиче конкретних захтева из прве групе, издвајају се захтеви за фер и слободним изборима - тражи се моментално уређивање бирачког списка, смена чланова РИК-а и РЕМ-а, обезбеђивање једнаког приступа медијима свим кандидатима, строго санкционисање куповине гласова и уцењивања гласача, увођење обавезног ТВ дуела, јавност финансирања кампања.
„Желимо да ово важи и за управо завршене председничке изборе, те тражимо независну проверу њихове регуларности и кривичну одговорност свих одговорних како за нерегуларну кампању, тако и саме нерегуларности током гласања и бројања гласова“, наводи се у саопштењу.
Тражи се и слобода медија - смена одговорних уредника РТС-а и РТВ-а и оштро санкционисање уредника свих медија који крше медијске законе и Кодекс новинара Србије.
Међу захтевима су и департизација (разрешење свих страначких и корумпираних функционера у јавним предузећима), децентрализација и премештање политичке моћи на локални ниво.
У другој групи економских и социјалних захтева траже се заштита права и побољшање статуса свих радника, заштита животног стандарда становништва, као и у потпуности јавно финансирано и свима доступно образовање и здравство.
Оно што је занимљиво на протестима у Београду је да се свакодневно окупља најразличитија „екипа“ – од анархо-левичара, до крајње деснице, и ако се изузме инцидент код зграде Скупштине Србије и цепање српског зида плача испред овог здања, ниједан најмањи инцидент није забележен.
„Протестима против диктатуре“ се свакодневно придружују многобројне синдикалне и невладине организације. У неколико наврата протест је организован и у Шапцу и то на Тргу шабачких жртава и у Великом парку.

„НЕШТО НИЈЕ У РЕДУ“
Шапчанка Катарина Антонић, студентикња Филозофског факултета у Новом Саду свакодневно учествује на протестима у овом граду.
Актуелни протести нису нарушавање некакве воље већине! За Вучића је гласала отприлике једна четвртина грађана, од којих су неки сасвим сигурно уцењени за глас. Остали или нису гласали, или су углавном бирали мање зло. Сама чињеница да годинама уназад на скоро сваким изборима већина, или не гласа, или бира мање зло, показује да овде није само проблем у одређеним политичарима него да нешто суштински није у реду. Ова постизборна ситуација је само довела до ескалације незадовољства која се гомила годинама уназад – каже за „Глас Подриња“ Каратина Антонић.

ВОЈСКА И ПОЛИЦИЈА УЗ СТУДЕНТЕ
Један од најмасовнијих скупова у Београду био је у суботу, 8. априла. Ово је, додуше, био једини протест који је био пријављен надлежним органима, и за разлику од осталих окупљања имао је формалне организаторе – Полицијски синдикат Србије и Војни синдикат Србије. После окупљања испред Владе Србије, када су се окупљенима и обратили представници ова два синдиката, почела је шетња која је завршена испред зграде Палате Србије у коју има намеру да се пресели нови председник Србије и актуелни премијер Александар Вучић.